Упечатљива личност, снажна индивидуалност, увек оригиналан, а понекад необичан Петар Петров је оставио траг на свакодневицу и стваралаштво неколико генерација бугарских музичара. 29. новембра се навршава 85 година од његовог рођења – права прилика да се сви присетимо познатог кларинетисте, саксофонисте, оснивача и организатора Џез фестивала у Русеу. Петар Петров – тако су га звали само у званичним или свечаним прилика, а иначе су га сви знали као Петјо или Петјо Парчето (прим. прев. парче – комад, нумера).
Петров је стекао класично образовање у Бугарској, након чега је специјализовао у иностранству, али се упркос томе вратио у домовину и запослио као кларинетиста оркестра Русенске филхармоније (1957) у чијем је саставу био све до одласка у пензију. Године 1959. је формирао први мали џез оркестар, а касније је основао и џез квартет Петрови. У тој формацији су се сви презивали исто – Петар Петров, саксофон, Петар Петров-Петуха, труба, Златко Петров, контрабас, Илко Петров, бубњеви. Након тога је постао вођа оркестра „Русе“ који је био концертно активан. Петар Петров је учествовао на престижним форумима у Мексику, Русији, Пољској, Мађарској, Индији, Италији и другим земљама. У родном граду је редовно свирао у склопу образовно-уметничких програма у школама, погонима... Био је кларинетиста, саксофониста и предавач. Музичари су га поштовали и волели због његове нераскидиве везе са сценом, ентусијазма организатора и готово фанатичне подршке коју је пружао домаћим извођачима. Све је то постигао помоћу програма које је нудио Џез клуб, који је основао при Клубу културних посленика у Русеу, а наравно, и захваљујући традиционалном џез фестивалу утемељеном 1977. године. Говорио је како су бар четири генерације младића и девојака нашле свој пут захваљујући тим форумима. С поносом је спомињао имена познатих музичара којима је русенска публика аплаудирала на почетку њихове каријере – Јилдиз Ибрахимову, Теодисија Спасова, Камелију Тодорову, Антонија Дончева, сина Бориса Петрова и друге. Последње издање фестивала које је он организовао одржано је у новембру 2012. године. 24. јануара 2013. године је напустио овај свет. Ево и одломка из интервјуа за Радио Бугарску (2006):
За мене су радни дани најважнији јер тада активно наступамо. С једне стране, то одржава музичаре у доброј кондицији, с друге – не само што привлачи него и задржава интересовање публике. Ми смо бескрајно захвални Општини Русе која нам, без обзира на финансијске тешкоће, помаже да редовно наступамо у клубу и организујемо фестивал. Џез клуб је основан пре више од три деценије. Он је средиште и огњиште које шири светлост и духовност. У клуб свраћају писци, песници, интелектуалци. Стално позивамо младе бугарске извођаче – углавном солисте Биг бенда Бугарског националног радија. Први учесници у програму Џез клуба и фестивала су већ пензионери. Помогли смо неколико генерација да пронађе свој пут, срећу и заволи музику. Али, ма колико велика била љубав према сцени, образовање је најважније. То сам увек говорио свом сину Борису и свим младим извођачима – уметност почиње тамо где престаје савладавање заната. Дечја музичка школа, затим музичка школа и музичка академија – то је пут који треба следити… А тек након тога, ако си рођен под срећном звездом, указаће ти се прилика да нешто урадиш. Мада, у музици је одавно све речено.
Данас клуб наставља своју делатност, фестивал – такође. Његов син, Борис Петров, уметнички је директор форума. Он и још неколико културних делатника у Русеу основали су фондацију названу по Петру Петрову.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..
Вокални дуо LATIDA све више учвршћује своје место у музичком животу Бугарске, не само кроз учешће у разноврсним пројектима, већ и кроз ауторске песме..