Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Бронзана кућа“ – од културног наслеђа ка модернизму

БНР Новини

У првом месецу 2018. године једно амблематско место у нашој престоници ће добити нови лик. На темеље некадашњег маузолеја Георгија Димитрова биће постављена највећа у свету бронзана скулптура у облику зграде, коју је створио наш сународник. Повод за њено постављање је предстојеће бугарско председавање Саветом ЕУ, а она ће остати на тргу Александра Батенберга до краја 2018. „Бронзана кућа“ је саграђена од преко хиљаду ручно ливених бронзаних елемената а њен аутор Пламен Дејанофна њој радивећ 12 година. Скулптор који је рођен у Великом Трнову је био снажно импресиониран локалном архитектуром још у својим дечјим годинама. Касније је прочитао дневничке белешке Ле Корбизјеа под насловом „Путовање на исток“ /“Voyage d‘Orient“/. Приликом своје посете Бугарској почетком минулог века швајцарско-француски архитект Ле Корбизје, чије је право име Шарл-Едуар Жанре-Гри, се дивио кућама у Трнову и његовој околини и описује јединствене везне елементе и занатско мајсторство. Већ годинама Пламен Дејаноф истражује и скупља његове белешке. Ево још информације о томе како је настала идеја о „Бронзаној кући“:

СнимкаОво није једини пројекат на којем сам радио последњих 20 година. Зашто сам се определио за бронзу? Мислим да је то веома занимљив материјал, класика је и траје вечно. У нашим данима користе га углавном скулптори, али не и архитекти. То ми се допало. Увек ме импресионирала вечитост овог племенитог метала и веома ми је драго што сам од њега успео да направим толико велику скулптуру. У почетку су ми инжењери и архитекти говорили да је од тог материјала немогуће направити димензионалну скулптуру. Након дугог истраживања пронашли смо праву легуру која одговара нашим циљевима.

Развој пројекта прошао је кроз неколико фаза. У почетку је он био везан само за архитектуру у Бугарској, тачније у Арбанасију, Великом Трнову и Трјавни. У другој фази скулптор већ тражи везу између различитих материјала и њихову комбинацију са дрветом, каменом и стаклом. „Реализација пројекта у Бугарској је могућа захваљујући Аустријској амбасади, Софијској општини, главном архитекту Здравку Здравкову и градоначелнику Софије Јорданки Фандаковој“ – каже Пламен Дејаноф, који већ годинама живи у Аустрији.

На путу до Софије „Бронзану кућу“ поздравило је много музеја. Делови инсталације приказује 120 изложби у Италији, Немачкој, САД и др.

Бронзана кућа је сама по себи уметничко дело, она није споменик везан за одређене личности и догађаје – подвлачи Пламен Дејаноф. Многи људи повезују место са маузолејом, али је у ствари то место постојало много раније, пре појаве маузолеја. Мислим да је ово добар начин да преосмислимо значај који му се придаје. Често чујем речи: „Када инсталација буде постављена у Бугарској прво што ћемо урадити је да дођемо да је видимо“. То причају људи који су снажно повезани са савременом уметношћу и архитектуром. Једва чекам да видим како ће становници Софије прихватити ову скулптуру и како ће се она користити током годину дана. У њој се могу одржавати различити догађаји - на пример: концерти, позоришне представе, изложбе. Сама скулптура омогућава употребу – она је отворени простор. Можда ће управо у Софији добити неку нову примену. Рецимо у немачкој су је користили као учионицу. Био бих срећан ако наиђе на добар пријем, а саму намену ћемо касније прецизирати.“

Последњих 8 година паралелно са „Бронзаном кућом“ Пламен Дејаноф ради и на другом пројекту. Циљ му је заштити од уништења архитектонске споменике у Бугарској, претежно зграде с краја 15. и 16. века. Такве грађевине су веома ретке и вредне, а највише их има у Арбанасију и Мелнику.

Мој главни задатак тренутно је њихова рестаурација и то материјалом и према технологији који су се некада користили. Биће ми драго ако се они претворе у архитектонске споменике културе“ – каже скулптор.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Foundation Plamen Dejanoff Sofia/CMS Sofia



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15