У Бугарској се већ доста времена прича о прихватању евра али још увек није ништа конкретно учињено за улазак у зону евра. Као да је гесло бугарске владе у том погледу „жури полако“, пошто је наша земља ионако де факто у еврозони. Тако је зато што је у Бугарској на снази валутни одбор, односно национална валута лев има фиксни курс према евру. Када евро поскупљује, поскупљује и бугарски лев и обрнуто. Евро се чак користи код неких интерних плаћања – на пример код куповине некретнине. Истина је да ово није пуноправно чланство у еврозони, са свим правима и обавезама које из тога произилазе, али како кажу – боље ишта него ништа. То доказује и привреда својим темпом раста од око 4% годишњег раста БДП.
Али то је привремено стање а крајњи циљ је стварно чланство у еврозони. А у том погледу неколико последњих дана донело је доста добрих вести за власт у Софији. Прво потпредседник Европске комисије задужен за евро и социјални дијалог Валдис Домбровскис је, говорећи о дугоочекиваном пакету мера реформи у еврозони поменуо да је Бугарска већ спремна за придруживање европском механизму девизних курсева /ERM2/, који је популарнији под именом „чекаоница за улазак у зону евра”. Досадашње искуство показује да се тамо „чека“ обично 2-3 године. Домбровскис не само што је позвао Бугарску у „чекаоницу” него је и обећао помоћ од Европске комисије – техничку, консултантску, финансијску. Бугарка Кристалина Георгијева – главни извршни директор Светске банке је веома јасно изјавила да ће Бугарска ући у чекаоницу идуће године. Додатну јасноћу по том питању унео је европски комесар за буџет Гинтер Јотингер, према коме, Бугарска и Хрватска су следеће државе које ће приступити еврозони. Пре извесног времена и сам шеф Европске комисије Жан Клод Јункер је поменуо да су врата еврозоне отворена за Бугарску.
Све ово звучи добро и охрабрујуће за бугарске власти. Али шта о томе мисле обични Бугари и какве су оцене економских стручњака о последицама прихватања евра? Бугарски грађани су подељени скоро на два једнака дела што се тиче односа према евру. Једна половина безусловно подржава улазак у зону евра, али је друга опрезнија и није одушевљена том идејом због страховања да ће доћи до повећања цена као и због тога што не види неке посебне користи од увођења заједничке валуте. Да ће цене порасти доказује искуство других земаља чланица еврозоне. Међутим, разлика у односу на Бугарску је веома осетна јер 1/3 Бугара живи испод линије сиромаштва – преживљава са 150 евра месечно, тако да за њих чак и минимално поскупљење робе и услуга само за неколико евроценти је веома болна тема.
Стручњаци за економију пак истичу да су ово сиромаштво, инсолвентност и ниски животни стандард генерално основне препреке за коначно издавање дозволе за улазак у зону евра и да ће с обзиром на све то евентуално „да“ бити углавном политички образложено.
Превод: Албена ЏермановаБугарска за сада неће подносити захтев за ванредни извештај о конвергенцији – кључни корак за улазак у еврозону. Ово је са скупштинске говорнице поручила министарка финансија Теменужка Петкова. Она је навела да је на састанцима са европским..
"Немачка остаје најјачи економски партнер Бугарске. Робна размена између две земље у 2024. години износи 12 милијарди евра", рекао је Тим Курт, председник Немачко-бугарске индустријско-трговинске коморе. На новогодишњем пријему Коморе у Софији по..
Бугарска бележи напредак у процесу испуњавања критеријума конвергенције за еврозону. Ово је постало јасно из изјаве гувернерке Европске централне банке Кристин Лагард током њене редовне конференције за медије. Лагард је замољена да..
Према подацима Евростата, Бугарска је испунила и последњи критеријум за приступ еврозони, а то је стабилност цена. Ову вест је саопштила министарка..
Годишња инфлација у еврозони убрзала је у јануару 2025. године, достигавши 2,5%, у поређењу са 2,4% претходног месеца. У Бугарској је инфлација у јануару..