Она је међу најпознатијим савременим научницима у области етнологије, традиционалне обредности, музичке антропологије. Ради на Етнографском институту с музејем при БАН. Аутор је чланака, монографија, сценарија телевизијских филмова посвећених фолклору. Истраживала је музичке традиције мањина код нас, као и Бугара у иностранству. Пре десетак година за време специјализације на Институту за музичка и фолклорна истраживања при Универзитету музике и извођачке уметности у Бечу, Аустрија, она је радила на пројекту на тему „Бугари у Бечу – музички фолклор и национални идентитет“. Бугарским заједницама у Албанији посвећује више од једне деценије. У едицији „Бугари из Голог Брда у Албанији“ представља историју, религију, музички идентитет наших сународника тамо. Испоставило се да су научни радови Веселке Тончеве фактор за званично признавање бугарских мањина у Републици Албанији. Последњих година уз помоћ чешких институција она издаје двојезичне књиге посвећене бугарском фолклору.
Доц. Тончева је још рекла да је последње издање „Бугарски музичко-фолклорни дијалекти“ написано на доступном језику како би чешка деца, а и одрасли, упознали богатство бугарског фолклора. Представља различите регионе у Бугарској истовремено на бугарском и чешком језику. Садржи 24 народне песме – текст и нотни запис, међу којима су „Дал си лала или зумбул“, „Ткала Донка прегаче“, „Девојко лепа“ и др. Идеја је да деца из мешовитих бракова науче и знају више о свом пореклу, посебно данас када живе у глобалном, мултијезичном окружењу. Издања су пропраћена лепим илустрацијама које су дело Севде, а текстови сумирају радове низа наших научника. У књижици која прича о фолклорним подручјима је наведена и богата библиографија која представља драгоцене информације за свакога који би показао истраживачко интересовање.
Један од наших првих музичких фолклориста Васил Стоин је скупио на хиљаде песама и још почетком ХХ века издао више збирки народних песама – наставља доц. Тончева. Године 1981. његова ћерка Елена Стоин је такође објавила свој рад „Музичко-фолклорни дијалекти у Бугарској“. Само да појасним да по аналогији са језичким дијалектима ми користимо термин музичко-фолклорни дијалекти. Они се главно деле на западне и источне. Николај Кауфман, Стојан Џуџев, Тодор Џиџев су такође радили у тој области. Колеге из иностранства се увек изненаде и питају се како је могуће да на малој територији наше земље имамо толико разноврсних у музичком погледу и лепих образаца. Ово богатство које је стало у књижицу већ изазива интересовање. Издање је бесплатно а у Чешкој је већ распродато. Издање је финансирало чешко Министарство културе и припадницима мањина пружа могућност да створе свој културни производ којим ће промовисати своју културу а радиће и на одржавању свог идентитета. Иако се дотично издање код нас не може наћи, сви заинтересовани га могу добити у електронској верзији. Верујем да је важно радити за Бугарску како код нас, тако и ван граница наше земље.
Превод: Албена Џерманова
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..