Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Хубен Черкелов осмишљава прошлост и савременост помоћу старих слика и новчаница

БНР Новини

До 11. марта у Софији се може видети изложба Хубена Черкелова – бугарског сликара који ради у САД. На њој први пут од 18 година наовамо он представља свој рад на бугарском тлу. Изложба је под патронатом шефа бугарске дипломатије Екатерине Захаријеве, а њен домаћин је Музеј савремене уметности – Софијски арсенал при Националној галерији ликовних уметности.

Изложба се приређује под насловом „Имање” који садржи богати подтекст - сликар има у виду различити смисао ове речи на бугарском језику у зависности од нагласка – „власништво, посед” и „благо”. Али сваки смисао одлично паше њеној садржини. Хубен Черкелов представља платна на којима су интерпретације слика великих бугарских мајстора кичице као што су Мрквичка, Антон Митов, Јарослав Вешин, Иван Милев, приказаних на старим новчаницама. Логично смо сликару поставили питање да ли га тај новац инспирише као уметност, а он је одговорио: „Не толико као уметност колико као симбол вере у вредност ствари”. Више о његовом односу према прошлости и према сликама великих бугарских мајстора: „Оне се налазе на бугарским новчаницама. То је за мене било важно, не сама дела. Али су решили почетком 20. века, најопштије речено, да се њихова дела нађу на новчаницама. Ја сам те слике „узео“ са новчаница и приказујем их поново као слике.”

„100 лева”. По мотивима слике „Група сељака у куповини у Софији” Антона Митова. Новчаница је штампана у Braddbury, Wilkinson&Co, Лондон, 1925.
Слава Иванова, директор Националне галерије, подсећа да је 2018. проглашена Европском годином културне баштине.

Тачно је да изложба „Имање” има однос и према том аспекту очувања културног наслеђа. Пре свега рекла бих према аспекту осмишљавања, јер, чини ми се да је Хубен на тим висинама. Он на свој начин истражује свој пут и мени је лично драго што нас је овде изненадио изложбом која свакако има однос према бугарском културном наслеђу. Неке од слика које ће посетиоци видети, у ствари, нису само слике са новчаница већ дела од којих су нека власништво Националне галерије ликовних уметности. Зато је контекст те изложбе веома богат, веома широк и има више пластова.

„500 лева”. По мотивима слике „Орачи” Јарослава Вешина. Новчаница је штампана у Wilkinson&Co, Лондон, 1925.
У поздравној поруци у име министра Захаријеве се каже: „Важно је то да се ова изложба приређује управо за време бугарског председавања Саветом ЕУ , јер преко оваквих догађаја можемо да покажемо другачије лице Бугарске. Ово лице нас тера да будемо поносни. Оно не само што чува него и промовише најважније поруке наше земље, а то су да су Бугари талентовани, трудољубиви и дају свој допринос култури и уметности у Европи и свету.”

Користећи ове новчанице на којима су приказана уметничка дела која су 20. година ХХ века представљала савремену уметност Хубен Черкелов баца поглед на прошлост – каже историчар уметности Надежда Џакова, кустос изложбе. Она су некада имала велики значај а ево сада видимо да су и данас присутна у историји уметности. Тако да сликар поставља веома важно питање: где је савремена уметност, да ли је она део наше историје и каква је њена будућност.

„200 лева”. По мотивима слике „Отац Пајсије” Ивана Мрквичке. Новчаница је штампана у Thomas de la Rue&Co, Лондон, 1929.
Хубен Черкелов је рођен 1970. године у Крџалију. После 2000. године живи и ради у Њујорку. Према стручњацима, његова дела представљају изванредну комбинацију бугарских традиција и америчког поп арта. По његовим речима, преокупиран је послом, али већ тежи да се чешће враћа у Бугарску: „Сада сам почео да чешће долазим – бар једном годишње. Надам се да ћу следећи пут имати више времена и за путовање по земљи. ”.

Следећи пројекат сликара је насловљен „120 лица“, али Хубен Черкелов за сада нам не открива појединости.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: sofiaarsenal-mca.org



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кадар из филма „Човек који није могао да ћути“

Филм с бугарским продуцентским учешћем номинован за Оскара

Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..

објављено 24.1.25. 09.08

Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост Француског института у Софији

Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском институту у Софији, саопштила је издавачка кућа „Ентузијаст“. Амал ће представити свој роман..

објављено 24.1.25. 08.05

„Не затварај очи“ осваја награде и стиче популарност на међународним филмским фестивалима

Бугарски филм „Не затварај очи“ је освојио пет награда на Christian Film фестивалу у САД, јавља БТА, позивајући се на продуценте. Продукција је освојила награду за најбољи играни филм, за најбољег продуцента (Богдан Дарев), за најбољег глумца..

објављено 23.1.25. 14.50