Једанаесту годину заредом Национални археолошки институт при Бугарској академији наука приредио је годишњу изложбу „Бугарска археологија 2017.“ Традиционално се на изложби приказују најзанимљивији предмети пронађени приликом теренских ископавања протекле године, уз богат илустративни материјал. Повод за изложбу „Бугарска археологија“ је Дан археолога који се обележава 14. фебруара. На изложби је изложено 340 предмета из 22 објекта и панои који представљају 50 истраживања.

Ово је можда једна од најбогатијих и најразноврснијих изложби које обухватају најмлађи период праисторије, од средњег и позног палеолита до позног Средњег века, каже археолог Камен Бојаџијев на традиционалној конференцији за штампу одржаној пре отварања изложбе. Међу најстаријим предметима је керамичко посуђе из села Дамјаница, на југозападу Бугарске, из 6. миленијума пре Христа. Има и предмета из ранијег доба, али они који су пронађени у Дамјаници указују на велике уметничке вештине мајстора који су их израдили.

Антика је и даље добро заступљена. Античка Грчка представљена је добро очуваним остацима града Аполонија Понтика који се налази на територији данашњег Созопола. Велик је број артефаката из римског доба укључујући и оне који су откривени у Софији и Пловдиву, односно античкој Сердици и Филипополу. И ако је 2016. године у Бугарској пронађено највише златних предмета, 2017. је највећи број открића из периода средњевековне Бугарске, од 10. до 14. века после Христа.

Она је била наша „најзлатнија“ година до сада. Можда 2017. година није толико „златна,“ али је била веома богата што се разноврсности пронађених предмета тиче, рекао је Камен Бојаџијев и додао: Има предмета који, морам признати, нисам веровао да могу бити толико добро очувани, неоштећени, као што су, рецимо, једна бронзана флаута из Дебелта и један држач бакље из Плиске.

Има доста занимљивих ствари којима треба посветити више пажње и удубити се у детаље. Неки наоко скромни, неупадљиви предмети, у ствари, крију невероватне детаље. Таква је, на пример, веома богата збирка антропоморфних глинених фигурица из Дамјанице, из 5. и 6. миленијума пре Христа. Или икона која је пронађена на историјском брежуљку Трапезица код Трнова и која је са добро очуваним украсом… Један од најзанимљивијих археолошких налаза је копча израђена од жада коју су археолози пронашли приликом ископавања на рту Калијакра. Много је питања о пореклу предмета, који се одликује веома прецизном израдом, на која стручњаци не дају јединствен одговор, нити је познато како се он нашао у близини данашње Варне.

Поменута копча је израђена у Кини за време владавине династије Јуан (1206-1368) и показује да је у том периоду Бугарска одржавала трговинске везе и са далеким источним цивилизацијама.

Директор Националног археолошког института доц Људмил Вагалински указао је на неке озбиљне проблеме бугарске и европске археологије. Реч је о уласку приватних удружења у археолошка истраживања. Према актуелном бугарском закону, овом делатношћу се баве државне институције, али се врши притисак како би се тиме почеле бавити и невладине организације. Према доц. Вагалинском, у многим европским земљама промена модела и увођење приватних субјеката су довели до негативних резултата. У Бугарској ће проблем с трагачима блага додатно отежати овај процес:

Нема друге земље у Европи, не знам за остали део света, у којој има 30.000 активних ловаца на благо. Али се претпоставља да је тај број већи. Они, у ствари, од тога живе. Ове податке су објавиле службе које покушавају да их спрече, али немају довољно ресурса и та хистерија се наставља. Да се тражи приватизација у таквим условима и улазак приватних субјеката у археологију, када трагачи за закопаним благом готово неометано пљачкају, то би могло да стави крст на археолошко наслеђе којим се иначе толико поносимо.

Али без обзира на проблеме, бугарски археолози настављају свој рад, дакле, „систем функционише,“ каже доц. Вагалински. Следећи занимљиви пројекат Националног археолошког института БАН је изложба „Спорт у античкој Тракији“ која ће бити отворена 1. априла 2018. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национални археолошки институт