До 10. марта софијска галерија „Структура“ предлаже пажњи својих посетилаца изложбу Адријане Чернин „Одступања“. Ауторка представља сасвим нова дела створена специјално за галерију. Била сам јако импресионирана архитектуром те просторије. С једне страна она личи на културну салу, а с друге, на индустријску халу. И све то у срцу главног града. Када сам је видела галерију, осетила сам да за њу треба да створим сасвим посебна дела, каже уметница.
Адријана Чернин је рођена у Софији. Године 1997. је дипломирала на Универзитету примењених уметности у Бечу, где живи и ради и данас. Организовала је самосталне изложбе у Линцу, Бечу, Келну, Висбадену, Кремсу, Бону, Паризу, а представљала је и своја дела у Музеју савремених уметности у Масачусетсу, САД. Ради са престижном бечком галеријом „Простор за актуелну уметност Мартин Јанда“.
За поставку „Одступања“ Адријана Чернин је своју креативност изразила надахнута арапском орнаментиком.
Пре четири године из Музеја примењених уметности у Бечу „МАК“ су ме замолили да истражим један оригиналан фрагмент минбера џамије у Каиру. Минбер је простор у џамији где имам стоји за време молитве. Орнамент потиче из 13 века, међутим, у 19 веку џамија је била срушена, а поједини њени делови су се нашли у западноевропским колекцијама. Неке архитектонске елементе поседује и дотична бечка галерија. Позвали су ме јер сам се последњих година бавила управо таквом врстом геометријских фигура. Оно прво што је провоцирало моју пажњу била је недостајућа решетка на том орнаменту. Покушала сам да му вратим исконски облик, да створим неку алузију на његов оригинални изглед.
На почетку Адријана Чернин је стварала у области видео и слике, али се касније дефинитивно определила за цртање. „Слика је статичан медиј. Код ње посматрач је онај који открива нове и нове аспекте“ – објашњава она.
За ову поставку Чернин је радила само са орнаментима. Иако предиван, тај фрагмент не може да буде испрекидан. Свака тачка зависи од друге, као и свака линија, те због тога нисам га увлачила у било какве односе са осталим елементима – објашњава сликарка. Она је сликала оловком, акварелом и акрилом на папиру. Изложба приказује и цртеже који провоцирају безброј анализа.
А њен „Аутопортрет“ је својеврсни резиме читаве поставке. И овде орнамент је опет у темељима.
До сада сам само једном радила аутопортрет. То је мој други покушај – прича Адријана Чернин. – Заједничко је то да је у оба случаја лице управо онај елеменат који треба да изрази психичко стање, а да се при томе не види како заправо изгледа сликар. Тело је одевено у кошуљу која је грађена од основног орнамента. Он је присутан и у позадини. Тамо где би требало да се буде глава, дочарана је једна квази-скулптура која такође потиче из истог орнамента и ствара утисак тродимензионалности. Као да сам то ја изгубљена у орнаменту.
Тренутно Адријана ради на својој следећој изложби у Бечком музеју примењених уметности „МАК“, где ће њена дела бити представљена заједно са оригиналним фрагментом из Каира. Она ће израдити слику на зиду у коју ће бити уграђени оригинални делови, што ће ставити акценат на суштину тог орнамента.
Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: лична архиваУ ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..