Да ли вам се икада указала прилика да завирите у стару шкрињу и тамо откријете парче домаћег платна за кошуље, шарени вез или ручно ткане простирке и ћебад – цео један свет успомена и боја… У сличан свет вратила нас је својим сликама млада уметница Донка Минковскаја, Бугарка из Украјине. Она је дошла у домовину својих предака где је приредила изложбу под насловом „Бесарабија – драгоцености из шкриње”.

Организатори ове манифестације су Центар бесарабских Бугара и Институт за етнологију и фолклористику при Бугарској академији наука.У интервјуу за Радио Бугарску Рајна Манџукова – једна од оснивачица центра је изјавила да је изложба везана за важну мисију у прилог које раде многи Бугари у Бесарабији – једињење наших сународника из те историјско-географске области са земљом њихових предака – Бугарском. Многи  Бугари су се преселили у Бесарабију после Руско-турских ратова – из 1768-74 и нарочито 1828-29. г: 

Са Донком се одавно знамо.Били смо на њеним изложбама у Одеси. Њени радови украшавају Свеукрајински центар Бугара у Одеси. Али је сањала да изложбу приреди и у Бугарској.

Рајна Манџукова каже такође да је идеја била да се уочи 140. годишњице Ослобођења Бугарске од османске владавине представи један стваралац чија су дела везана за старе Бугаре и стару бугарску културу. Донка Минковскаја се определила за ликовну технику колажа. Типично за њене колаже је да су у потпуности израђени од природних материјала. У своја дела уграђује специфичну старинску црвену тканину од ручно ткане вуне, која се среће једино у њеном селу Чијшија, /данас Городнеје у Украјини/. То је тканина од које су некада шивене ношње коју данас више нико не ткаје. Она је дуго претурала по старим таванима и из старих шкриња повадила оно драгоцено и лепо што је остало до данашњег дана и користећи га доприноси очувању успомена на прошлост. Зато су организатори изложбе дали јој наслов „Драгоцености из бакиних шкриња”.

Гђа Манџукова представља Донку Минковскују овако:

Донка је од малих ногу маштала да се бави ликовном уметношћу.Село Чијшија, где је она рођена и одрасла, налази се далеко од великих градова, према томе и од шанси да те неко открије и помогне ти да развијеш таленат. Донка је, још док је била мала, знала да поседује таленат, али нико је није узимао за озбиљно. Поред тога је имала значајне здравствене проблеме....По завршетку средњег образовања решила је да упише Ликовно-позоришну школу у Одеси и ма да су је убеђивали да неће успети да је заврши она је дипломирала и сада са поносом излаже своја дела у свом селу, у другим местима у Украјини, а ево сада и у Бугарској.

Како се Донка заинтересовала за бакине шкриње и старинске ношње? Повод је био њен дипломски рад:

...Решила сам да направим пано користећи ликовну технику колажа. Изабрала сам да буде нешто бугарско, јер су ми мајка и отац Бугари. Код нас, на селу баке су  још чувале у сандуцима ручно ткану одећу. И ја сам направила девојку у бугарском националном костиму коју сам сместила у бугарски ентеријер – каже Донка Минковскаја.

Она захваљује својој породици, Центру бесарабских Бугара и Институту за етнологију и фолклористику БАН што су је подржали и оснажили да изложи своје радове у Бугарској.

Наредне школске године Донка Минковскаја ће, уз подршку Центра бесарабских Бугара, уписати мастер студије на Националној ликовној академији у Софији.