Данашњи потрошач све више пажње поклања квалитету хране коју конзумира. У ужурбаној свакодневици међутим, не налазимо довољно времена за себе, па понекад не маримо за оно што купујемо и стављамо на трпезу. Често се догађа да пропустимо доручак или ручак, ада за вечеру припремимо неки полуфабрикат, пун конзерванси, боја и других штетних по здравље састојака. Он успева да нам стиша глад, али убрзо после тога опет завирујемо у фрижидер. То као и недовољно кретање и бављење спортом су међу главним узроцима што 25% деце у Европи пати од повећане телесне тежине, видно је из извештаја Светске здравствене организације из прошле године.
Еврокомесар за здравље и безбедност хране Витенис Андриукаитис, који је боравио у Бугарској на позив Делегације Европске комисије у Бугарској, изјавио је да упркос тој статистици, није урађено довољно за смањење количине шећера у прехрамбеним производима који се продају у школским бифеима.По његовим речима једна од добрих замена за шећер је пчелињи мед. Он је скренуо пажњу и на још два горућа проблема који се не односе само на Бугарску, него на целу ЕУ, а то је квалитет хране у продавницама као и то што се за превенцију издваја тек 3% буџета за здравствену заштиту држава-чланица ЕУ. Неопходно је политичко решење за повећање тог постотка.Што се квалитета хране тиче, еврокомесар је истакао да се стално ради на његовом побољшању. Било је речи и о социјалној неједнакости која приморава сиромашније потрошаче да купују робу не зависно од квалитета, већ од цене. У дискусији „Укусна или здрава храна? Квалитет хране у ЕУ“, одржаној у склопу програма бугарског председавања Саветом ЕУ, учествовала је и председница парламентарног одбора за пољоприведу Десислава Танева. Акценат њеног излагања била је потреба за променом у европској регулативи, која се односи на заштиту права потрошача.
Двоструки стандард постоји и то је недвосмислено доказано у истраживањима спроведеним у неколико чланица ЕУ, укључујући и Бугарску.Констатовано је да производи једне те исте марке који се продају у различитим државама ЕУ нису једнаког квалитета. Систем функционише на начин који би омогућио да се задовољи интерес потрошача. У том смислу зависно од тога какви су дохоци клијента, потребно је гарантовати могућност да он бира њему потребне прехрамбене производе. Зато без обзира каква је храна која се под истим брендом продаје у различитим државама, она мора имати идентичне састојке и квалитет. Да би се достигао тај циљ неопходно је унети измене у сада постојећу регулативу. Као резултат тога велике компаније, укључиво и транснационалне, биће приморане да понуде неколико варијанти истог производа – такве по већој цени и друге по нижој, са другим називом што неће доводити потрошача у заблуду.
По речима Десиславе Таневе контрола квалитета, хране у ЕУ довољно је строга и пружа гарантије о безбедности производа. Представници Удружења повртара и Удружења пекара и посластичара изнели су своје проблеме. Према председници Удружења повртара Маријани Милтеновој, Бугарска задовољава потребе за воћем и поврћем углавном из увоза. А то се догодило због стечаја у који је отишао велики број пољопривредника као резултат недовољних субвенција. Десислава Танева је изјавила де је у 2017. забележен раст производње воћа и поврћа, као и површина под трајним насадима. Председница Удружења пекара и посластичара Маријана Кукушева је изнела алармантни податак да је 8 од 10 векни хлеба са нејасним пореклом и састојцима.Узрок томе је што пекаре не подлежу обавезној регистрацији у Агенцији за безбедност хране, па их њихови власници уписују у судски регистар као трговачка друштва. Од укупно 1.000 пекара тек 200 су регистровани као производни објекти.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: БГНЕСЉубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Према речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона грипа је почела, али за прецизније податке потребно је да прође још једна радна недеља“, нагласио..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука..