Регионални историјски музеј у Сливену донирао је своја издања библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву. Она је основана 1992. године од бугарске дијаспоре у Молдавији и ради као филијала Градске библиотеке. Њен фонд чине дела бесарапских Бугара, бугарска класична књижевност, а најтраженија су издања посвећена историји бугарске праотаџбине. Овде се на празнике окупљају Бугари, одржава се курс из бугарског језика, основан је и састав народних игара. То је омиљено место наших сународника у главном граду Молдавије.
О донираним библиотеци књигама прича Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену:
Поклонили смо наша издања не само библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву, него и Болградској гимназији у Украјини. Не смемо заборављати да је за време Руско-турског рата из 1828-1829. године, после повлачења руских трупа, већи део становништва Сливенског и Јамболског краја отпутовао и доселио се у данашњој Бесарабији. Тако да је сасвим природно да наш музеј гаји посебан однос према наследницима тих Бугара. У Сливену раде стручњаци који истражују те сеобе. Током година је било неколико емигрантских таласа. Била је и ремиграција. Наша идеја је била да им обезбедимо издања која се баве дотичном проблематиком. Послали смо претежно издања Музеја са истраживањима и, свакако, са акцентом на ту тему, осетљиву за наше сународнике у Молдавији и Украјини. Обогатили смо издања етнографским, археолошким и другим материјалима. Циљ нам је да популаришемо и да привучемо пажњу бесарапских Бугара на историју њихове праотаџбине, да осете да ми мислимо и радимо за њих. Они су наши сународници и треба да упознамо припаднике млађих генерација са њиховим коренима, да им испричамо одакле потичу, да им представимо родни крај њихових предака.
Да ли међу бесарапским Бугарима постоји интересовање за њихове историјске корене?
Ми одржавамо тесне везе са свим организацијама које представљају интересе бесарапских Бугара у Молдавији. Активно радимо и са бесарапским Бугарима у Украјини. Збратимљени смо са Милитополом у Источној Украјини, а око тог града има више од 30 бугарских села. Исто тако одржавамо контакте са Одесом, где живи велика бугарска дијаспора. У Сливен стално долазе бесарапски студенти. Одржавају се дани праксе. Укључујемо их у наша истраживања. Пре неколико година бесарапски Бугари из Молдавије и Украјине су учествовали у археолошким ископавањима тврђаве Туида из доба раног Бизантинског царства.
Идеја је да их привучемо преко науке и културе те да им покажемо да смо увек уз њих и да их подржавамо. Сматрам да успешно обављамо ту нашу мисију, рекао је у закључку Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лични архив и bg.wikipedia.orgБугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..
Велико Трново је центар прослава поводом 116. годишњице проглашења независности Бугарске, која је објављена 22. септембра 1908. године манифестом кнеза Фердинанда Првог у цркви Светих 40 мученика, а затим проглашена и у тврђави Царевец. Свечаности у..
Велико Трново по 17. пут је домаћин Међународног фестивала војних дувачких оркестара, саопштили су организатори из Општине Велико Трново. Ове године на фестивалу ће учествовати Оркестар ратне морнарице Румуније, Репрезентативни дувачки оркестар Гарде..
Преко 250 вина биће представљено на овогодишњем 12. издању Фестивала вина и културног наслеђа „Аугустијада“ у Старој Загори. Фестивал ће свечано бити..
Албанија 15. октобра почиње преговоре с ЕУ Стални представници ЕУ у Бриселу једногласно су одлучили да започну преговоре с Албанијом о..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда..