По иницијативи бугарског председавања Саветом ЕУ Европа чује идеје о повезаности невладиног сектора Западног Балкана и Црноморског региона, Представници преко 80 невладиних организација из земаља Западног Балкана и Црноморског региона су се окупили у Софији да би створили своју мрежу за мониторинг државних политика у области здравства, образовања и родне равноправности... Догађај ове врсте је за нас веома важан, јер скреће пажњу на кључне циљеве развоја и успоставља везу између грађанског друштва и државне управе. Циљ је изградња одрживих и ефикасних политика будућности. Форум у Софији је био својеврсна платформа за везу између земаља Црноморског региона ЈИЕ. Специфичан приоритет Бугарског председавања Савета ЕУ је управо европска перспектива и повезаност Западног Балкана. Овим аргументом Министарство иностраних послова је подржало и учествовало у организовању конференције посвећене сарадњи ради развоја у контексту промена. „Свака иницијатива у организацији грађанског сектора или академских кругова има свој одраз на европско председавање “– каже Моника Панајотова – потпредседница задужена за бугарско председавање саветом ЕУ 2018.
„Бугарска је као председавајућа земља тренутно на челу једне од радних група усмерених на то да глобални циљеви развоја буду примењени у различитим државама. Безбедност, животна средина, демографски изазови, демографски изазови, дигитализација и „револуција 4.0“ представљају изазове различитих димензија у сфери унутрашњих послова и безбедности, енергетске сигурности, сајбер заштите и социјалне сигурности. Сви ти изазови очекују комплексан и интегрисани приступ за њихово превазилажење. То пролази кроз трансформацију наших друштава и привреда гледано у целини, како бисмо могли да изађемо у сусрет новим реалностима. ЕУ није само унија држава или повезаних привреда, она је пре свега унија повезаности између људи. Свака конструктивна иницијатива и радња која доводи до одрживости, има своју додату вредност.“
„На дневни ред Конференције ставили смо и миграциону политику европских земаља из разлога што она има велики утицај на друштво“ – каже Шејмус Џефресон, директор европске НВО за помоћ и развој CONCORD.
„Миграциона политика у ЕУ последње две-три године, коју подржавају и европске владе, спроводи се под утицајем велике одбрамбене тезе да се прилив миграната мора зауставити. Једна петина циљне помоћи је новчана, а тај новац је претпоставка за корупцију у европским државама. Али не и у Африци, Латинској Америци, не у Азији него овде – у Европи се плаћа цена избегличког таласа. За прихватање, интеграцију, боравак људи који стижу у Европу издваја се новац преко финансијских инструмената усмерених на борбу против сиромаштва. Више пара потрошено је у облику помоћи избеглицама него као хуманитарну помоћ регионима којима је она стварно потребна. Парадокс је у томе што када се укључују било какве мере, али без националних циљних платформи, долази до ширења проблема. Тако је због неправилног начина искоришћавања новца из фондова. Зато се наш рад, рад невладиног сектора, сада повећава да бисмо сазнали куда одлазе и за шта се троше јавна средства и да ли поједини фондови постижу циљеве у које су успостављени.“
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..