Сваке године научници се суочавају са изазовом да муњевито изуме вакцину против мутације грипа која ће у дотичној сезони обићи свет. То међутим, може да се промени, ако научници из Института за микробиологију при Бугарској академији наука успешно разраде тзв. ДНК вакцину против грипа.
ДНК вакцине кречу у нови развојни пут у сфери вирусологије који ствара химерне молекуле уз помоћ генетичко инжењерских манипулација, а циљ је супротставити се свим сојевима грипа.
„ДНК вакцине се много лакше производе, свакако на бази добрих клиничких испитивања – каже директор Института за микробиологију проф. Христо Најденски. – Тренутно смо у ушли у етапу експерименталног лабораторијског модела, а пут до њиховог увођења је заиста дуг. Код ових вакцина се избегава озбиљна циклинчост, када се појављују различити серотипови вируса грипа. На пример, у овој јесење-зимској сезони смо користили 4-валентну вакцину – она даје резултате, али неће бити ефикасна идуће године, јер спектар серотипова вируса грипа може да се промени. То се посматра сваке године с обзиром на варијабилност вируса, на епидемијске процесе итд. А су са тог аспекта ДНК вакцине сигурније и поливалентније у поређењу са сезонским.
Истраживања вакцина је само један смер рада Института за микробиологију. Недавно је та установа обележила 71 годину свог оснивања и 140 година од рођења свог утемељивача акад. Стефана Ангелова. Посебни академски департмани изучавају узрочнике низа обољења – хуманог папилома вируса, ентеровируса, полиовируса, истражују такође туберкулозу, рак, реуматоидни артритис.
На пример, биљка Златни корен (Rhodiola Rosea) у основи је израде лека против рака. До овог тренутка научници су остварили добре резултате у култивирању биљке и изоловали низ биолошки активних материја које потискују ћелије рака. Према проф. Христу Најденском лек може да буде ефикасан против неких врста болести. Други циљ који су себи ставили микробиолози је смањити степен патње коју трпе људи са реуматоидним артритисом и повећати њихову моторичку активност.
Али то није све, јер научници треба да се лате и решавања и других болних проблема.
„Веома озбиљан проблем сада је отпад целулозе и посебно хигијенског материјала који космонаути користе за време својих орбиталних летова – каже проф. Христо Најденски. – Људи већ планирају летове на Марс што значи да треба да се научимо да искоришћавамо отпад у једном кружном циклусу, да уз помоћ микроорганизама добијамо вредне за људско здравље и за посаде пилотираних летова производе. То је заиста велики изазов, тим пре што ће ти летови бити веома дуги и засада не претпостављају повратак натраг.
Испоставило се да ће микробиолози тек развијати своју стручну област, јер она крије много више загонетки од већ пронађених одговора.
„Ми знамо исувише мало о свету микроорганизама, изучили смо мање од једног процента, а чека нас још много неистражених врста – каже проф. Христо Најденски. – Не постоје границе за микроорганизме – док истражимо један сој, он је већ под утицајем окружења променио свој облик и понашање. А и Космос нас стално изазива својим снажним зрачењима и магнетским пољима која неизбежно утичу на микроорганизме и њихова својства.“
Фотографије: лична архива
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..