Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

90 година од рођења проф. Добрија Палијева

Човек који је инспирацију црпео из музике

БНР Новини
Фотографија: архив

Проф. др Добри Палијев је, несумњиво, једна од најзначајнијих фигура бугарске музичке историје. 22. априла ће се у дворани „Блгарија“ у Софији одржати велики концерт посвећен обележавању 90 година од рођења истакнутог педагога, извођача и композитора. На концерту ће бити изведена његова дела, као и нумере за Симфонијски оркестар посвећене Палијеву. Неке од њих ће бити први пут изведене на сцени. Добри Палијев је први бугарски извођач који свира на ксилофону и вибрафону. Он је основао бугарску школу удараљки, изумео је и афирмисао нове музичке инструменте међу којима су наштимана дрвена и метална клепала, овчарска звона у две октаве, „ветровита машина“ и др. Проф. Палијев је прокрчио пут према соло и камерном музицирању на удараљкама. Његови комади – педагошки и уметнички, објављени су у Француској, Немачкој и другим земљама.

Рођен је 20. априла 1928. године у Пернику где је његова породица у то време живела. Каже да је на овај свет дошао „буком и треском“ пошто је истог дана оближње место погодио земљотрес. Прво је научио свирати на хармоници, а потом и на труби. У Шумену је, где се његова породица преселила, основао формацију „Џез амбициозних.“ Једном приликом је заменио бубњара формације и тако је открио свој животни позив. Као студент на Музичкој академији у Софији је радио у Симфонијском оркестру Бугарског националног радија, а касније и у Музичком позоришту. Деценијама је свирао у Тинко Станчев трију с којим активно концертира.

Све што је требало да научим о музици у годинама школовања научио сам од њега, каже проф. Христо Јоцов, чувени извођач, композитор и професор. Предавао ми је како у Музичкој школи, тако и на Националној музичкој академији. Од њега смо много научили, не само о музици, већ и о животу. Био је изузетно добронамеран, свакоме је пружао очинску љубав и пажњу. Ова веза се никад неће прекинути, без обзира на то што већ 20 година није с нама. Читава „педагошка структура“ и методика наставе коју је разрадио проф. Палијев вероватно ће заувек остати у основи обуке из области класичних удараљки. Његова дела су укључена у наставне програме на универзитетима у Бугарској и многим другим земљама. Био је особа весели нарави и младалачког духа. Рад у музици и контакти са ученицима су га одржавали и чинили живим, реактивним, радозналим.

Подугачак је списак славних имена која су прошла кроз школу проф. Палијева. Међу њима су Стојан Јанкулов-Стунџи, Асен Аврамов, Румен Бојаџијев, Хилда Казасјан, музичари из првог перкусионог ансамбла код нас „Полиритмија,“ који је он основао – Емил Ханџијев, Борис Динев, његове ћерке Марија и Искра Палијеве, Антонин Бржечка, Румјана Михајлова, као и добар део данашњих професора удараљки.

Била сам његова ученица током 70-их година минулог века, а након тога и његова студенткиња на Националној музичкој академији, каже Марина Миндова, дугогодишњи професор на НМА. Ја и моје колеге користимо његов систем обуке. Био је харизматична особа, веома начитан, ведар и насмејан. Пренео нам је своју огромну љубав према раду, инструментима. Избегавао је да говори о својим коренима, али племенитост коју је носио у себи није могла да остане непримећена. Поред тога, он је аутор јединственог истраживања посвећеног бугарским црквеним звонама, клепалима, овчарским клепетушама и звонима. Путовао је по целој земљи, обилазио цркве и манастире и препричавао невероватне приче. За потребе овог истраживања је учествовао у ливењу звона за споменик „Знаме на мира“ (Застава мира). Контакт с његовом богатом културом и душевношћу оставио је неизбрисив траг, рекла је гђа Миндова.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Ово је Бугарска“ – ауторска песма Марије Ангелове

На дан националног празника Бугарске – 3. марта, предлажемо вам ауторску песму Марије Ангелове у којој се пева: „Ово је Бугарска – велика и света…“. У њој певачица поставља питања која су за нас, Бугаре, све актуелнија: Да ли је Бугарска тамо где..

објављено 3.3.25. 08.30

LATIDA с лакоћом наставља напред уз „Фак[т]“

Вокални дуо LATIDA све више учвршћује своје место у музичком животу Бугарске, не само кроз учешће у разноврсним пројектима, већ и кроз ауторске песме које освајају публику. Чине га Јана Балева и Елизабет Нешева, које познајемо још из периода када..

објављено 28.2.25. 10.40

"Пуста младост" – нова интерпретација свете народне песме

Више него плодан је почетак 2025. године за Деси Добреву – између путовања по целом свету, успела је да сними и свој други сингл. После ауторске песме "На крају Земље" , стигла је и њена интерпретација старе народне песме из села Пирин "Пуста..

објављено 27.2.25. 10.50