Богом надахнута рука незнаног мајстора који је 1259. године осликао Бојанску цркву, приказала је лица светаца тако да се ствара утисак да је њихова светлост обасјала крај средњовековног мрака. И да Бугарска није потпала под Османску владавину вероватно би се данас поносила што се у 13. веку у фрескама у једној њеној цркви јављају зачеци Ренесансе.
Зограф Дамаскин из града Елене – Богородица с Младенцем
Александар Зограф из Јамбола – Свети Спиридон са житијем
Доба Националног препорода Бугарске везано је за две главне историјске тенденције: духовни успон у духу европске Ренесансе и економски и друштвено-политички развој бугарске нације која тежи ослобођењу од владавине Османског царства. Национални препород Бугарске приказан на платнима иконописаца и сликара дочаран је сада у салама Националне галерије у Софији. Иако је због Османске владавине много закаснела, његова уметност оваплоћује пробуђени дух бугарског народа у борби за националну независност и духовни успон у 18. и 19. веку.
Станислав Доспевски – Глава Исуса Христа
Захари Зограф – Портрет девојке
Не морамо патити што смо закаснели, јер имамо предиван Препород који је близу нас и можемо га много боље схватити – каже кустос изложбе Доротеја Соколова. – Ово доба је тако фино, пуно естетике – почев од калдрма, надстрешница, кућа и њиховог богатог интеријера, преко одеће, људи, па све до уметности и цркава. Заиста је достојна поштовања способност за препород, за успон. Стога морамо ценити и волети тај период наше историје онакав какав је – са његовом наивношћу која му придаје посебну драж.
Христо Станчев – Женски портрет
Христо Цокев – Успење Пресвете Богородице
Средином 18. века на Светој Гори почиње припрема утемељивача породичних иконописних школа у Трјавни, Банском, Самокову. Чим савладају занат, они ће знања и искуство преносити на својим наследницима и ђацима и заједно ће осликавати цркве и манастире. Изградња нових храмова, као и реновирање старих такође ће помоћи повећању броја живописаца. Тако ће се иконопис претворити у успешан занат и зографи ће створити ремек-дела.
На изложби су приказани скоро сви важни зографи: Јоаникиј папа Витанов, папа Витан млађи, Симеон Цоњув из Трјавне, неколико раних представника школе из 18. века – прича Доротеја Соколова.
Јоаникиј папа Витанов – Сабор арханђела
Папа Витан из града Трјавне – Богородица с Младенцем
Затим долазе велики зографи из Самокова – Христо Димитров и његови синови Димитар Зограф и Захари Зограф (најистакнутији реформатор). Последњи представник школе је Станислав Доспевски – син Димитра Зографа. Он је завршио Академију у Санкт Петербургу што му је помогло да оствари тежњу неколико генерација зографа. На изложби су представљени и истакнути иконописци из града Елене.
Тревненска школа је, захваљујући издашној помоћи имућних Бугара, дала и неколико сликара академског образовања стеченог на европским академијама. Један од њих је Иван Димитров, стипендиста Ecole des beaux-arts у Паризу.
Најраније одлазе: Станислав Доспевски - у Санкт Петербург и Николај Павлович – у Беч и Минхен, а враћају се средином 19. века. – каже кустос изложбе. – Они најпре сликају портрете великих личности из тог доба, а затим и своју родбину. Димитар Добрович пак, се школовао у Риму, где у целини ствара у западном стилу. Христо Цокев се школовао у Москви код „передвижника“ /руске реалистичне школе која организује путујуће изложбе/. У изложбу сам укључила и Константина Величкова – истакнуту личност која има главни допринос оснивању Ликовне академије. Он се школовао у Фиренци а неко време је живео само од сликања. Осим тога аутор је књиге “Писма из Рима” – код нас првог рада из области опште историје уметности.
Сликари су нам завештали богату галерију портрета истакнутих личности, укључујући и портрет Васила Левског. Они посвећују пажњу историјским сижеима, али раде и иконе вешто комбинујући традицију и принципе европског сликарства.
Фотографиjе: Дијана Цанкова
Циркуска, позоришна и ватрена уметност, омладинске радионице – све је то заступљено на програму Фестивала уличне уметности 6Fest, који се у Бургасу одржава 11. и 12. октобра, јавља БТА. Фестивал је отворен флешмобом "Заједно" локалне плесне..
Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..
Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..