Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Препород Бугарске – од иконе до портрета

БНР Новини
3
Зограф Дамаскин из града Елене – Свети Лука представља икону Свете Богородице и Николај Павлович – Портрет девојке

Богом надахнута рука незнаног мајстора који је 1259. године осликао Бојанску цркву, приказала је лица светаца тако да се ствара утисак да је њихова светлост обасјала крај средњовековног мрака. И да Бугарска није потпала под Османску владавину вероватно би се данас поносила што се у 13. веку у фрескама у једној њеној цркви јављају зачеци Ренесансе.

Зограф Дамаскин из града Елене – Богородица с Младенцем










Александар Зограф из Јамбола – Свети Спиридон са житијем

Доба Националног препорода Бугарске везано је за две главне историјске тенденције: духовни успон у духу европске Ренесансе и економски и друштвено-политички развој бугарске нације која тежи ослобођењу од владавине Османског царства. Национални препород Бугарске приказан на платнима иконописаца и сликара дочаран је сада у салама Националне галерије у Софији. Иако је због Османске владавине много закаснела, његова уметност оваплоћује пробуђени дух бугарског народа у борби за националну независност и духовни успон у 18. и 19. веку.

Станислав Доспевски – Глава Исуса Христа











Захари Зограф – Портрет девојке


Не морамо патити што смо закаснели, јер имамо предиван Препород који је близу нас и можемо га много боље схватити
– каже кустос изложбе Доротеја Соколова. – Ово доба је тако фино, пуно естетике – почев од калдрма, надстрешница, кућа и њиховог богатог интеријера, преко одеће, људи, па све до уметности и цркава. Заиста је достојна поштовања способност за препород, за успон. Стога морамо ценити и волети тај период наше историје онакав какав је – са његовом наивношћу која му придаје посебну драж.

СнимкаХристо Станчев – Женски портрет












Христо Цокев – Успење Пресвете Богородице


Средином 18. века на Светој Гори почиње припрема утемељивача породичних иконописних школа у Трјавни, Банском, Самокову. Чим савладају занат, они ће знања и искуство преносити на својим наследницима и ђацима и заједно ће осликавати цркве и манастире. Изградња нових храмова, као и реновирање старих такође ће помоћи повећању броја живописаца. Тако ће се иконопис претворити у успешан занат и зографи ће створити ремек-дела.

Станислав Доспевски – Богородица заштитница детета, Захари Зограф – Свети Трифун и Петар Димитров – Богородица с Младенцем

На изложби су приказани скоро сви важни зографи: Јоаникиј папа Витанов, папа Витан млађи, Симеон Цоњув из Трјавне, неколико раних представника школе из 18. века – прича  Доротеја Соколова.

Јоаникиј папа Витанов – Сабор арханђела










Папа Витан из града Трјавне  – Богородица с Младенцем


Затим долазе велики зографи из Самокова
    Христо Димитров и његови синови Димитар Зограф и Захари Зограф (најистакнутији реформатор). Последњи представник школе је Станислав Доспевски – син Димитра Зографа. Он је завршио Академију у Санкт Петербургу  што му је помогло да оствари  тежњу неколико генерација зографа. На изложби су представљени и истакнути иконописци из града Елене.

Захари Зограф и Станислав Доспевски – Портрети Христијаније Зографске
Тревненска школа је, захваљујући издашној помоћи имућних Бугара, дала и неколико сликара академског образовања стеченог на европским академијама. Један од њих је Иван Димитров, стипендиста Ecole des beaux-arts у Паризу.

Станислав Доспевски – Портрет Домнике Ламбреве и Иван Димитров – Портрет детета

Најраније одлазе: Станислав Доспевски - у Санкт Петербург и Николај Павлович – у Беч и Минхен, а враћају се средином 19. века. каже кустос изложбе. – Они најпре сликају портрете великих личности из тог доба, а затим и своју родбину. Димитар Добрович пак, се школовао у Риму, где у целини ствара у западном стилу. Христо Цокев се школовао у Москви код „передвижника“ /руске реалистичне школе која организује путујуће изложбе/. У изложбу сам укључила и Константина Величкова – истакнуту личност која има главни допринос оснивању Ликовне академије. Он се школовао у Фиренци а неко време је живео само од сликања. Осим тога аутор је књиге “Писма из Рима” код нас првог рада из области опште историје уметности.

Димитар Добрович – Портрет Евгенија Булгариса и Христо Цокев – Портрет Маријке Видинлијеве
Сликари су нам завештали богату галерију портрета истакнутих личности, укључујући и портрет Васила Левског. Они посвећују пажњу историјским сижеима, али раде и иконе вешто комбинујући традицију и принципе европског сликарства.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: Дијана Цанкова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Facebook /Фестивал уличне уметности 6Фест

6Fest гостује и у Бургасу

Циркуска, позоришна и ватрена уметност, омладинске радионице – све је то заступљено на програму Фестивала уличне уметности 6Fest, који се у Бургасу одржава 11. и 12. октобра, јавља БТА. Фестивал је отворен флешмобом "Заједно" локалне плесне..

објављено 12.10.24. 08.10

Милиони гледалаца прегледали интернет рекламу за нови филм „Гунди – Легенда о љубави“

Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..

објављено 11.10.24. 12.15

На Јагелонском универзитету отворена изложба „Приче из глагољских времена“

Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..

објављено 11.10.24. 08.49