Социјално-економска неједнакост у земљама Западног Балкана је проблем који треба да буде решен не само због њихове жеље да се придруже ЕУ, него и у име њихових грађана. Око тог става су се ујединили учесници конференције „Неједнакост на Западном Балкану – препрека за придруживање ЕУ?“, одржаној уочи самита ЕУ-Западни Балкан. У свом говору пред учесницима форума председник Партије европског социјализма Сергеј Станишев је окарактерисао датум 17. мај као историјски за Бугарску, која је у улози председавајућег Саветом ЕУ одбранила и даље континуирано ради на свом основном приоритету, а то су интеграције Западног Балкана. Станишев је ставио акценат и на велике промене до којих је дошло у региону, откако се он поново нашао на дневном реду Европе. Промене на спољнополитичком плану су најочигледнији у Македонији која је решила један од својих стародавних проблема. Захваљујући снажној вољи и жељи влада Бојка Борисова и Зорана Заева је потписан већ деценијама одлагани уговор о добросуседству између Бугарске и Македоније. Амбиције Заева, међутим, не престају овде. Он је решен да се снађе са још једним тињајућим међудржавним конфликтом – реч је о спору са Грчком о имену бивше југословенске републике. Лидер европских социјалиста је био категоричан да је решавање унутрашњих и спољнополитичких конфликата између балканских држава само део пута који оне треба да прођу како би постале нове пуноправне чланице Заједнице:
„Треба да будемо свесни да, без реалног економског и социјалног развоја и превазилажења унутрашњих противречности у стандарду живота, чланство у ЕУ само по себи неће решити постојеће проблеме. Оно није панацеја о чему сведочи искуство Бугарске и Румуније. У бугарској јавности је било створено очекивање да ће сви наши проблеми бити решени већ 1. јануара 2007. године, када се учланимо у ЕУ. До тога није дошло, али су створене нове могућности које треба искористити спровођењем сврсисходних политика у циљу повећања стандарда живота и конкурентности, јер ћемо у противном обавезно остати разочарани и доћи ће до ширења евроскепсе, која је у Бугарској, у поређењу са осталим европским државама, незнатна. Али проблем није само економски и социјалан, већ и политички. Истина је да ми живимо у периоду транзиције, када једна идеологија и један модел – неолиберализам у свему – одлази. Он је изазвао огромну кризу из 2008. године која је започела као финансијска и претворила се у економску. Због погрешних политика је дошло до огромне социјалне кризе са тешким последицама по све државе чланице ЕУ, исто као и за Западни Балкан. Због тога тај модел је исцрпљен и треба да буде фундаментално промењен.“
Испитивање Истраживачког центра „Тренд“ сведочи да знатан део бугарских грађана подржава перспективе шест земаља региона. 61% испитаника сматра да је Бугарска заинтересована да оне постану део европске породице,16% је „против“, а ¼ не може да се определи за позитивни или негативни одговор.
Истраживање „Галупа“ које је спроведено међу грађанима држава Западног Балкана показује да највећа очекивања за приступање ЕУ гаје на Косову. 91% од испитаника тамо одговара да је за њих боље да се земља учлани у ЕУ. У Албанији и Босни и Херцеговини резултати сведоче о подршци од 88%, односно 78%. У Србији слика је нешто различитија – тамо се „за“ приступање заједници изјашњава 57% грађана, а 43% је „против“, а то је и највећи постотак негације у пет држава у којима је спроведено истраживање.
Превод: Александра Ливен
Народно собрање је усвојило одлуку да само чланови Високог савета судства (ВСС) са важећим мандатом могу учествовати у избору државног тужиоца, председника Врховног касационог суда (ВКС) и Врховног административног суда (ВАС). Овај предлог, који су..
Након што је потврђено да ће предложени нови кабинет подржати коалиција коју чине ГЕРБ-СДС, "Постоји такав народ" (ИТН) и Бугарска социјалистичка партија (БСП), номиновани премијер Росен Жељазков изјавио је да ће политичку одговорност сносити сви..
Председник Румен Радев је уручио мандат за састав владе у оквиру 51. сазива Народног собрања Росену Жељаскову – кандидату за премијера кога је предложила највећа посланичка група – ГЕРБ-СДС. "Ценимо време које сте нам дали и то време није..
У парламентарној декларацији у име политичке групације „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, посланик Мартин Димитров изјавио је да је први корак..
Македонски премијер Христијан Мицкоски изјавио је да „македонско питање није затворено“, позивајући се на пресуде Европског суда за људска права које,..