Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

БНР организовао састанак јавних медија Југоисточне Европе

Што је боља веза између медија и грађана то је мање вероватно да они постану жртва политичког притиска

БНР Новини

Напоредо са самитом ЕУ и Западног Балкана у Бугарској је одржан и састанак шефова јавних медија из 12 земаља Југоисточне Европе. Позив за учешће у том форуму упутио је БНР, а подржала га је Европска радиодифузна унија (EBU).

Снимка
„За БНР то
није једноставно стратешка међународна иницијатива, рекао је у свом поздравном говору генерални директор медијске куће Александар Велев. – То је такође прилика да обновимо годишње састанке балканских јавних медија у циљу успостављања добрих суседских односа и уже сарадње у региону“.

Сусрету је присуствовао и генерални директор EBU Ноел Каран, који је посведочио јаку приврженост институције коју представља, јавним медијима у Југоисточној Европи и изразио наду да ће форум допринети бољем разумевању њихових потреба.

Снимка
Заједнички циљ и уједно лични допринос сваког учесника обогаћују нашу Унију. Инспирише нас и слоган бугарског председавања Саветом ЕУУ јединству је слога“, казао је Каран приликом отварања дискусије. – Главни циљ јавних медија треба да буду истинске вести, јер само тада ће грађани имати поверења у те медије.Основни изазови са којима се они суочавају су смањено финансирање, схватање да су они остатак старих времена, затим конкурисање за аудиторијум, интернет гиганти за скидање садржаја и друштвене мреже.Па ипак можемо бити оптимисти, можемо размењивати искуства и учити се једни од других, можемо удружити свој глас како бисмо били боље услишени“.

Након петоминутних презентација свих представника пред присутнима је говорио Војислав Раонић из Црне Горе, шеф европских пројеката за финансирање у подршку јавних медија шест земаља Западног Балкана– Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије у периоду 2018 – 2020. г.

Пројекат EBU, који је био презентиран, зове се „Како помоћи у јачању грађанског друштва“, и о њему ће бити дискутовано јуна месеца у Тирани. Његов главни циљ је обезбедити политичку и финансијску независност јавних медија тих земаља и помоћи њиховом реформисању с обзиром на постизање професионалних стандарда и економске ефикасности, као и актуелизовање и дигитализацију програмских садржаја. Битно је подизање свести у друштву о неопходности од постојања јавних медија, формулисати њихове основне вредности међу којима су универзалност, независност, достојанство, плурализам, одговорност и иновативност као и служба у интересу грађана.

Јавним медијима на Балкану потребно је брзо реформисање, речено је на форуму у Правецу. Зашто?

Снимка
Јавни медији су у кризи, рекао је Војислав Раонић. – Превагу узима корпоративна култура и у политичком контексту од 90. година наовамо као и због технолошких иновација медији се морају брзо трансформисати. Ако то не учине најкасније до 5 година биће дискредитовани, јер је већ све на интернету. Јавни медији се морају дигитализовати уз истовремено задржавање своје независности и квалитета рада, треба да извештавају о локалним дешавањима која су ближе људима и стварима које их заокупљају. Свака земља је различита и нема универзалног рецепта, али доста тога је заједничко и то је да јавни медији морају бити одговорни према друштву. Морамо бити свесни да што је боља веза између медија и грађана то је мање вероватно да они постану жртва политичког притиска. Основне предности су знање, вештине и објективно новинарство.Треба постићи баланс.Јавни медији су у служби друштву преко своје визије и садржаја програма, али оне неће преживети ако се не прилагоде корпоративној логици која тражи већу ефикасност, модерније технологије и скраћивање пута од идеје до емитовања.

Према учесницима пројекта да би се ти циљеви остварили неопходни су снажно законодавство, стабилно субвенционирање и професионално управљање.

Са Војиславом Раонићем је разговарала Асја Чанева, наша сарадница из програма „Христо Ботев“ БНР:




Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Ани Петрова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15