Недовољно финансирање, дигитални развој и привлачење младог аудиторијума су изазови са којима се суочавају сви јавни медији у ЈИЕ, постало је јасно на форуму који је протекле недеље организовао БНР. Директори балканских медија су за Радио Бугарску говорили о актуелним проблемима у медијском окружењу.
Улога јавног сервиса је да служи грађанима. Недопустиво је мешање власти у уређивачку политику и у независност јавног сервиса. За мене је као новинара примарна једнака дистанца од свих политичких партија, од свих центара моћи, па и НВО, категорична је Андријана Кадија, генерални директор Радио-телевизије Црне Горе.
Циљ је да размотримо могућности за бољу сарадњу у региону у којем је Грчки државни радио и телевизија (ЕРТ) развио пионирску делатност, истакао је за Радио Бугарску Василис Костопулос, управни директор ЕРТ. Пријатељ сам Бугарске и БНР, рекао је он и наставио.
Са БНР нас повезују дивни односи и често имамо заједничке ставове о европским питањима. Сарађујемо са другим суседним земљама, али је наше пријатељство са Бугарском заиста традиционално. Пре око 12 година смо организовали иницијативу која је имала за циљ зближавање јавних медија земаља ЈИЕ и Балкана, од Црног до Јонског мора. Државе тог региона имају заједничке проблеме и зато смо, уз помоћ БНР, формирали Координациони одбор са задатком да припреми неке програме. Њима је, наравно, потребно финансирање, али упркос томе што су у питању земље које нису међу најбогатијим у Европи, успели смо да организујемо знатан број конференција попут оних у Варни, Грчкој, Хрватској, Кијеву и Одеси. Желимо да ти наши напори уроде плодом.
Који су главни изазови са којима се данас суочавају јавни медијски сервиси?
Главни проблем је што живимо у друштву у којем је конкуренција између јавних и приватних медија велика а она није увек фер, каже Василис Костопулос. У оваквом окружењу јавни медији се труде да функционишу бранећи на најбољи могући начин своје вредности – квалитетно информисање, квалитетну забаву и квалитетан програм. А понајвише јавни медији бране истину.
Уредништва на страним језицима помажу да земље не буду непријатељи, већ пријатељи, прецизира заменик генералног директора Радио-телевизије Турске (ТРТ) Тунџај Јурекли. Ево какво је место уредништва на бугарском језику у медији чији је он представник:
На интернету емитујемо програме на 41 језику и покушавамо да у први план ставимо добре односе. С тим у вези један од елемената добрих односа је Уредништво на бугарском језику ТРТ. Срећан сам, јер знам да су колеге из тог уредништва посвећене свом послу и улажу све своје напоре на јачану веза. А језичка разноликост пружа могућност за развој културне солидарности, за превазилажење неких проблема.
Румунски национални радио који има 6 националних и 9 регионалних радио-станица, 4 оркестра и 2 хора и Радио Румуније Интернационал, који нуди програме на 12 језика, испуњава своју важну друштвену мисију да информише и образује. Његов генерални менаџер Георгица Северин је прецизирао:
Наша улога је да правилно информишемо. Мислим да новинари јавних медија не треба да своје ставове намећу слушаоцима и читаоцима. Ако ћемо извештавати о неком догађају, морамо да изнесемо све појединости. Ако је реч о политичким питањима, морамо да прикажемо све тачке гледишта. Мислим да су наши слушаоци довољно интелигентни људи да би могли да сами дођу до закључка. На нама је да информишемо, а не да манипулишемо.
Проблеми са којима се суочавају јавни медији у дигиталној ери су веома сличи. Георгица Северин на првом месту истиче старећи аудиторијум, а тако је, јер се млади све више опредељују за дигиталне канале и друштвене медије. Отуда и проблем – нове генерације не могу имати корист од коректива јавног медија који нуди аутентичне и избалансиране информације. Други проблем Румунског радија, а и других таквих радија у Европи, јесте финансирање. Његов годишњи буџет износи 80 милиона евра, у медији ради 2.000 стално запослених лица и 700 хонорарних сарадника. Недовољно финансирање јавних медија је проблем који ће се продубљивати на дугорочном плану.
Морамо бити свесни да будућност припада мултимедији, мобилности и брзом приступу информацијама, каже Георгица Северин. Јавни сервиси ће прерасти у нешто много више од радија и телевизије – у организацију на сасвим другом нивоу, са свим богатством комуникационих канала и платформи.
У том контексту како балкански јавни медији могу сарађивати?
Путем билатералних споразума а зашто не и путем организације балканских медија, али то је питање једне даље будућности. Када радимо за радио најбитнији део наше размене јесте музика – она је најважнији елеменат радиофоничне културе.
Превод: Албена ЏермановаДелегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са..