Дан после Празника словенске писмености и културе (24. мај), бугарска владина делегација на челу са премијером Бојком Борисовим била је у посети Ватикану где је примљена у традиционалну празничну аудијенцију код папе. Овом аудијенцијом се симболички представља мисија свете браће Ћирила и Методија који су у 9. веку отишли у Рим како би добили благослов и одобрење поглавара Римокатоличке цркве за превођење светих књига на словенске језике. Бугарска делегација по традицији сваке године одлази у посету Ватикану и односи дарове из Бугарске. Вероватно није случајно што је премијер Борисов поред осталих дарова понео са собом и саднице руже уљарице – укупно 33, које ће бити засађене у вртовима Ватикана. Ружине саднице у Вечити град долазе из Долине ружа, како још зову град Казанлак.
Тренутно су све површине под ружама у околини Казанлака у цвету. Пролеће је било топло и произвођачи ружа се радују добром приносу, а у Казанлаку су почеле свечаности везане за конкурс за избор царице ружа. У овом граду се одржава једно од најстаријих такмичења у лепоти у Бугарској које ове године прославља свој 50. јубилеј. Празник је први пут обележен у мају пре 115 година. Прослава празника руже је ове године почела конкурсом за избор царице ружа а на празничном програму су се нашли и други догађаји, каже Сребра Касева, шеф кабинета градоначелника општине Казанлак и додаје:
Фестивал је отворен 18. маја конкурсом за избор царице ружа. Овогодишња победница је Михаела Хаџијева, ученица Математичке гимназије. Ове године се конкурс у многоме разликује од претходних година јер ће поред избора 50. по реду царице ружа, дефилеу, који ће се одржати 1. јуна, присуствовати све досадашње добитнице. Већина њих ће прелетети хиљаде километара пошто живе у различитим деловима света. Позвали смо и њихове пратиље јер сваке године царица ружа има две пратиље које су исто толико лепе. Идеја о првом конкурсу за избор царице ружа датира из 1970. године, а дао ју је познати сликар Тењо Пиндарев. Конкурс за најлепшу девојку је наш симбол, а победница конкурса је лице и амбасадор нашег града током целе године. Током година је царица ружа путовала у Јапан и Кину где је промовисала лепоту Бугарске, трудољубљивост Бугарке и дух нашег народа. Немојмо заборавити да је ружа један од најпрепознатљивијих симбола Бугарске и део је логоа и амблема наше земље.
Из године у годину расте и број туриста, посебно из источних земаља, који у Бугарску долазе у мају, специјално за празник руже. Ево шта је с тим у вези рекла Сребра Касева:
Ружа је као симбол Бугарске најтраженији цвет и странци који долазе у Казанлак са задовољством обилазе површине под ружама, беру ружин цвет и уживају у мирису царице вртова који их омамљује. Свако жури да фотоапаратом шкљоцне и овековечи леп кадар у Долини ружа или лепоту царице ружа, а најстарија разгледница-фотографија града је из 1901. године.
На њој је приказана берба ружиног цвета и девојке које су у Казанлак долазиле из свих делова Бугарске како би помогле у берби. Била су то весела окупљања, неке девојке су током бербе ружа налазиле будуће мужеве, тако да је берба била значајан догађај не само у Казанлаку него и у читавој земљи.“
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..