Наука пружа руку малим предузећима у Бугарској. Научници су разрадили амбициозан пројекат о одрживом искоришћавању лековитих и ароматичних биљака којима обилује наша земља. Помоћу европских средстава у нас ће бити изграђен Центар за компетенцију у коме ће партнери бити неколико научних и образовних институција, међу којима су Институт за органску хемију Бугарске академије наука (БАН), Софијски универзитет “Св. Климент Охридски” и холандски истраживачки комплекс.
Бугарска је на једном од водећих места у Европи по биодиверзитету биљака. На жалост, она извози већи део лековитог биља у облику сировине и тако се лишава велике додате економске вредности коју би остваривала уколико то природно богатство остаје у земљи и прерађује се овде. Зато су научници поставили себи за циљ да помогну у стварању бољег економског окружења за прераду лековитих и ароматичних биљака у малим предузећима. Из тако зване остатне биомасе могу се извлачити корисне материје које би се употребљавали као састојци козметичких, медицинских и прехрамбених производа. Од око 4 хиљаде лековитих и других биљака на нашем поднебљу, 700 њих имају потенцијал искоришћавања у том правцу.
Велико богатство лековитих и ароматичних биљака и сада се у великој мери искоришћава – прича проф. Владимир Димитров са Института за органску хемију БАН, који је шеф пројекта. – Наш циљ је, међутим, да извлачимо биолошки активне супстанце са превентивним и лековитим дејством на људски организам као и такве које побољшавају квалитет живота. Помоћу нових технологија настојимо да разрађујемо прототипове финалних производа које нудимо малим бугарским предузећима. За сада етарска уља која добијамо од руже, лаванде, матичњака, камилице и многих других биљака превасходно се извозе, а њихов отпад се даље не искоришћава. Наш задатак је да понудимо ефикасне начине за употребу те биомасе, јер она садржи сијасет активних супстанци.
После дестиловања ружиног уља, рецимо, могу се екстрахирати драгоцене материје.
У остатку после дестилације ружиног уља садрже се биолошки активна једињења, многа од којих су антиоксиданси и могу наћи примену у козметици и неким медицинским препаратима – објашњава хемичар. – После екстраховања етарског уља матичњака у остатку такође остају корисне материје – рецимо рузмаринска киселина. Ако се разради технологија за извлачење тих компонената добићемо производ велике додате вредности који се може употребљавати као састојак нутрацеутика (дијететских суплемената) и неких фармацеутских препарата. Материје садржане у остатку после дестилације лавандиног уља могу се употребљавати у спремању функционалне хране (хране која има повољан утицај на људско здравље и обично се користи за превенцију обољења).
Према проф. Владимиру Димитрову пројекат ће побољшати квалитет живота локалних заједница јер ће производња иновативних производа здраве исхране допринети отварању нових радних места.
Потенцијал је велики – категорично изјављује научник. – Тренутно занемарив део бугарских лековитих и ароматичних биљака одлази у прераду – лековито биље у облику сировине извозимо по 17 хиљада тона годишње. Наше разраде ће повећати шансе да наступимо властитим финалним производима на тржишту. Настојимо да створимо прототип производа помоћу којег би мала предузећа проучила потражњу на тржишту, пре свега иностраном, и да уколико се за њега покаже интерес, инвестирају у њега.
85 одсто средстава трогодишњег пројекта “Одржива употреба био ресурса и отпада лековитих и ароматичних биља за циљеве иновативних биоактивних производа” вредности 24 млн лева (око 12 млн евра) долази из европског програма “Наука и образовање за паметан раст”. Први задатак је да са делом тих средстава буде набављена нова апаратура за лабораторије, јер се научници који раде на пројекту не могу похвалити најсавременијом опремом.
Превод: Ана Андрејева
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..