У Националном дворцу културе је одржана панел дискусија на тему „Иновативне методе презентирања културне баштине и управљање музејима у Бугарској и земљама Западног Балкана“. Манифестација је на програму бугарског председавања Саветом ЕУ.
Живимо у динамичном добу, када је потребно привући публику у музеје, привући децу и младе људе, показати људима са специфичним инвалидитетом наше културно богатство користећи иновативне методе“ – рекла је Амелија Гешева, заменик министра културе. – То се понекад врши управо помоћу технологија. Искрено се надам да ће се појавити нове и интересантне идеје које ће нам помоћи да модернизујемо приказивање музејских збирки. Наши музеји чувају значајна богатства, али треба да се научимо да их презентирамо на бољи начин, да их учинимо приступачнијим за публику која улази у музеје или за његове виртуелне посетиоце. Управо коришћење технологија ће омогућити бољи приступ нашем културном наслеђу.
Прва панел дискусија на ту тему „Са оне стране блага – савремено управљање музејима у Бугарској“ је одржана у марту ове године. Другом тематском састанку, поред представника музејских установа у земљи, присуствовали су и гости из Албаније и Македоније. Гордан Николов, шеф „Музеја Македоније“ у Скопљу, представио је праксе партнерства са приватним компанијама у својој земљи. Албанију је представио историчар Пјерин Мирдита, директор музеја „Место сведочења и сећања“ у Скадри, који се налази у згради коришћеној као истражни затвору доба тоталитаризма (1945-1989.). Поставка прича о мрачној стварности једног од најрепресивнијих и затворених режима у Европи. Коришћењем нових технологија она привлачи све више посетилаца и то претежно странаца.
Низ пројеката представили су и бугарски учесници. Један од најзамашнијих је онај Регионалног историјског музеја града Шумена, који је посвећен националним историјским и архитектонским резерватима „Плиска“ и „Мадара“. Стручњак Михаел Врбанов је представио како ће нове технологије омогућити посетиоцима да закораче у 3D виртуелну стварност и обиђу древну Плиску из 8-9 века, када је она доживела свој највећи процват као прва бугарска престоница. Чувени старобугарски споменик Мадарски коњаник и други објекти у Мадари су представљени помоћу 3D и панорамских слика у 7 сала локалног музеја. Различити сценарији и 3D симулације предвиђају и интерактивно учешће посетилаца и нуде им доживљаје у прошлости, као на пример, састанак са древним пророком. У склопу тог пројекта ће бити разрађене и посебне мобилне апликације.
Међу најзанимљивијим пројектима је изложба „Тајне Црног мора“ која је већ приказана у Културном центру „Морско казино“ Бургаса, а предстоји њена презентација у другим градовима Бугарске и у иностранству. Поставка представља 3D макете потонулих бродова, интерактивну мапу црноморског дна са местима бродолома, а пропраћена је и детаљном информацијом и видео сликама, као и приказом занимљивих древних артефаката. Пловила су представљена у облику у којем су пронађена у склопу пројекта „Black Sea Map“ који је изведен од 2015. до 2018. године и истражио 55 бродива (најстарији из 5-4 века пре Христа) и неколико потонулих насеља.
У ствари то је за сада најскупљи, највећи и високо технолошки пројекат на подручју Црног мора, па и у свету, прича шефица „Морског казина“ Људмила Кутијева која је представила изложбу.
Рад на технолошком обнављању домаћих музеја ће се наставити. Обезбеђено је и озбиљно финансирање, подвукла је с тим у вези заменик министра Амелија Гешева. Средства су из новог програмског периода за подршку из Финансијског механизма Европског економског простира и Норвешког финансијског механизма. 5.400.000 евра ће бити уложено у нове технологије и иновативни садржај музеја, као и у конзервацију и рестаурацију.
Фотографије: Регионални историјски музеј града Шумена и Културни центар „Морско казино“ у Бургасу
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..