Младе архитекте и инжењери уједињени љубављу према несвакидашњој лепоти бугарских кућа из доба Националног препорода кренули су у потрагу за знањем које су умешни мајстори зидари предавали и преносили с колена на колено. Циљ им је не само да се сачувају драгоцене вештине и искуства старијих, већ и да на аутентичан начин ревитализују и поврате некадашњи сјај ових грађевина.

Пре пар година је седам стручњака за грађевинарство и пројектовање зграда основало Удружење „Мештра,“ постављајући себи за циљ да развијају алтернативне облике обуке кроз које да подстичу очување културне баштине и њено промовисање, као и да деле традиционална знања и вештине с младим људима. То је и разлог зашто су удружење назвали „Мештра“ што на тајном језику, којим су се дунђери служили како их не би разумели чорбаџије, значи „мајстор.“

Први задатак их је одвео у село Долен, архитектонски резерват у Родопима, где су урадили попис старих кућа, разговарали су с мештанима о локалним традицијама, обичајима и начину живота, упознали су се с мајсторима из тог места, који су надалеко познати по умећу у зидању каменом и ређању тикли (старих камених плоча за кров). Али има ли данас места за старе грађевинске технике? Има, одговорили су кратко чланови Удружења. Јер нам стари занати откривају много тога о некадашњим техникама рада.

Ми као архитекте и инжењери смо се уверили у то колико је битно имати и практичну наставу како би се полазници курса упознали са материјалима, додаје архитекта Ирина Аргирова. Куће из доба Националног препорода су од посебног значаја за културу наше земље, стога је потребно да се традиционалне грађевинске технике и вештине преносе новим генерацијама. Тако ће ове куће бити обновљене на правилан начин, а њихови власници ће напокон схватити какво богатство поседују. А што да се техника градње природним материјалима не користи и у изградњи нових објеката?!

Бугарска има 15 архитектонских резервата. У другим селима се такође могу видети лепе старе куће које се, нажалост, руше због депопулације и напуштања ових места, као и немогућности власника да их одржавају. Али чија је то заправо брига – власника, општина или можда државе?

На свима је одговорност – на власницима, општинама и држави, не можемо рећи да само једна страна мора да води рачуна, сматра инжењер Петја Груева. Али ако власници не цене своје куће, не можемо очекивати да ће им држава изаћи у сусрет, ако они то сами неће. Дакле, треба сви да учествују у том процесу.

Ових дана ће чланови Удружења поново кренути на пут како би проучили и нешто више сазнали о вештинама других мајстора.

Прва радионица ће бити организована крајем јула у селу Лозен, у источним Родопима, где ћемо дотаћи чаролију камених зидова, ремек-дела од ћерпича и кровова прекривених каменим плочама, причају две жене. Представићемо типичну за овај крај архитектуру и традиционалне грађевинске технике, а исто тако ћемо обновити фасаду аутентичне куће од ћерпича (тугле).

Средином августа ћемо у сарадњи с Етнографским музејем на отвореном „Етар“ трећу годину заредом одржати радионицу „У свету старопланинске  архитектуре“ коју чине теоријски и практични део.

Предавања у теоријском делу ће бити посвећена традиционалној архитектури из доба Националног препорода у околини, док смо за практични део ангажовали мајсторе који ће нам показати шта представља тзв. суво зидање, како се прави дрвена скела и др.

Али ће свему томе претходити теренско проучавање грађевинских заната у Старој планини како бисмо документовали материјално и нематеријално културно наслеђе у девет села. А за крај ћемо приредити изложбу на којој ћемо представити постигнуте резултате.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: meshtrango.com