Једна напуштена индустријска зграда у центру Софије, која је више година била скривена у сенци вештачких брежуљака, ускоро ће васкрснути за нови живот захваљујући иницијативи независних уметника и Софијске општине.
Некадашња топлана Националног дворца културе,скривена између три узвишице и реке у малој шуми иза музеја “Земља и људи“ одавно је напуштена и запуштена. Њени остаци данас, ту и тамо ишарани графитима, можда неке подсећају на некадашњу зграду пуну живота. Група независних уметника се латила задатка да ове руине претвори у своју сцену за експерименталне наступе у духу савремене уметности и ову идеју изнела је Софијској општини. Уследио је међународни конкурс уз учешће 61 кандидата на којем су победили млади архитекти Антон Колев и Маријана Србова који су до тада радили у граду Бургасу.
Идеју о бившој топлани Националног дворца културе у Софији су лансирали независни уметници још 2014. године – прича Малина Едрева, председник Одбора за образовање и културу Софијске општине. – Већ пет година тражимо погодна решења за оживљавање преко културних пројеката старих општинских, некадашњих индустријских зграда које су данас напуштене.
Тим поводом настала је идеја да се бивша топлана претвори у Центар савремене уметности, јер у нашем граду стварно недостају места на којима независни уметници могу да слободно представе своје пројекте, често пута и уз учешће својих колега из иностранства, као и да експериментишу по узору, рецимо, на Берлин или друге европске престонице.
Једна од идеја је да будући Центар не буде само нова заредом апстрактна зграда изграђена без јасног циља већ да он представља место за разоноду и забаву, за уметничке сусрете и под отвореним небом.
Простор, који је између осталог део познатог софијског Јужног парка, пружа велике могућности како становницима, тако и гостима града за организовање културних догађаја, за одмор и сусрете са пријатељима – наставља Малина Едрева. – Обично су Центри савремене уметности некако оријентисани претежно према визуелним уметницима, док ће бивша топлана окупити различите врсте уметности. Стога ће бити и више простора и просторија флексибилних за трансформацију. На пример, велика сала са 350 места ће моћи да се само за сат времена од позоришне сцене претвори у изложбену салу, конферентну салу и др. или пак да буде испражњена. Осим тога, на другом спрату ће постојати још једна сала за 150 људи намењена сценским уметностима, а биће и малих концертних простора, атељеа за рад са децом, центра за окупљања различитим поводом.
Ове године требало би да започну грађевински радови, а до краја идуће топлана ће по плану бити реконструисана и претворена у функционалну сцену уметника. Центар савремене уметности ће имати и функцију туристичког објекта од међународног значаја.
Зграда некадашње топлане Националног дворца културе у Софији није једина општинска зграда која ће преко реконструкције имати нову функцију, али ваља поменути да је после приватизације број напуштених хала у нашем главном граду сасвим мали. И подземља, која су остала на месту порушеног маузолеја Георгија Димитрова ће имати нову функцију – постаће део Музеја савремене уметности, а на његовим темељима, где се тренутно налази највећа у свету бронзана скулптура у облику зграде – „Бронзана кућа“, приказиваће се инсталације различитих уметника.
Фотографије: toplocentralata.com
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..