1. септембра ће у Старом граду у Пловдиву почети традиционално издање најстаријег форума за савремену уметност у Бугарској, које ове године носи назив „Иза површине.“
1967. године је Атанас Крстев, кога његови суграђани зову Начо Културата због његовог великог доприноса духовном животу Пловдива, изложио у дворишту своје куће аквареле сликара Георгија Божилова – Слона. Отада, сваке године, уметници који стварају у класичним жанровима из области живописа, графике, скулптуре, керамике, цртежа приређују самосталне изложбе.
Идеја Атанаса Крстева је била да старе куће и пре свега њихова дворишта буду испуњени уметничким делима, прича уметнички директор и кустос изложби проф. Галина Лардева. У то време је Пловдивска уметничка школа била једна од најзначајнијих, а Атанас Крстев је био у блиским односима са Георгијем Божиловим, Димитром Кировим, Јоаном Левијевим, Енчом Пиронковим и другим сликарима. У ствари, он је, тада младим уметницима, пружио могућност алтернативног излагања радова, при том у неформалном стилу уместо у просторијама Савеза бугарских сликара или окружних галерија. Идеја јесењих изложби је била и остала да буду алтернативно место за уметнички дух и слободу изражавања. Током јесењих изложби били су допуштени свакојаки експерименти, оне су обезбеђивале простор за изношење алтернативних мишљења, за нове процесе које су покренули сликари који учествују на изложбама.
По речима проф. Лардеве, јесење изложбе су и данас својеврсна алтернатива комерцијалном облику већине приватних галерија и трибина најактивнијих учесника у новаторским процесима савремене уметности. Проф. Галина Лардева је себи, као уметничком директору, поставила циљ да пројектом кустоса обједини самосталне изложбе. И ако је прошле године она представила плацебо ефекат у уметности, ове године је учесницима дала задатак да истраже шта се то скрива „иза површине.“
Иза површине је у неку руку шаљив, али и озбиљан, широк поглед на идеју о визуелном лику, објашњава проф. Галина Лардева. Идеја о „изнад“ и „испод“ површине се у језику усталила као модел схватања видљивог и невидљивог света. „Иза“ површине, са своје стране, премашује појмове и идеје о невидљивом, у дубини и на површини. Стога овим пројектом покушавамо да представимо ауторе који умеју да раде на нивоу материје, али и на нивоу смисла у визуелном лику.
На Националним јесењим изложбама ће своје радове представити мајстор портрета Богдан Александров, млади живописац Шевкет Сонмез, који живи у Пловдиву и Истанбулу, пловдивска графичарка Моника Роменска, фотограф Данијел Леков, Атанас Тотљаков који се изражава кроз графику, цртеже и текстил, Калојан Илијев – Кокимото, који је довољно афирмисан у уметничком приказу предела и концептуалној уметности, сценограф и документалиста Јулијан Табаков, вајари Мартијан Табаков и Мартин Трифонов и дебитант на овогодишњем издању изложби Јавор Костадинов, сликар који је недавно завршио Академију. Традиционално ће њихови радови бити приказани у Балабановој кући, у кући породице Хиндлијан и кући мексичке уметности у Старом граду.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лични архив
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..