Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Пенка Ангелова: Ко каже да немамо писца нобеловца

БНР Новини

Попут драгуља у шкрињи Елијас Канети чува своје успомене из детињства проведеног у родном граду Рушчуку (данашњем Русеу) како би их једног дана расуо тамо где ће га живот нанети а употпунио новим осећањима, схватањима и размишљањима. Стога ће и његове речи: Све што сам касније доживео, већ се било догодило у Рушчуку, постати синтеза његовог животног пута и наслеђе људима који ће долазити и одлазити.

Изложбом која нам открива кључне моменте у животу и стваралаштву Елијаса Канетија Међународно друштво „Елијас Канети“ је прославило свој 25. рођендан у сали Државног архива. Главни циљ ове организације је промовисање пишчевих дела. Она финансира објављивање његових књига, организује фестивал књижевности, стваралачке конкурсе и међународне форуме. 

Снимка
Добитник Нобелове награде Елијас Канети рођен је 1905. године у породици сефарадских Јевреја и првих шест година живота провео је у Русеу, а детињство у том граду ће обележити његов поглед на свет. 

Снимка1911. године се породица преселила у Манчестер како би се годину дана касније, након смрти оца, преселила у Цирих и Беч, прича проф. Пенка Ангелова, оснивач Међународног друштва „Елијас Канети. Управо у Бечу је Елијас Канети објавио своја прва дела, а немачки је прогласио својим матерњим језиком. Али је 1937. године, због аншлуса и прогона Јевреја, приморан да напусти Аустрију. Током војних сукоба и дуго након тога Канети живи у Енглеској и то се одржава на његову судбину писца јер тешко можеш да стекнеш славу за време рата као емигрант, притом пишући на немачком језику. Светску каријеру је почео градити 60-их година минулог века када је највећа немачка издавачка кућа „Ханзер“ објавила његове књиге, а 1981. године му је уручена Нобелова награда за књижевност. Канети је том приликом као свој град навео Рушчук. Сасвим разумљиво – Елијас Канети је имао бар неколико места у којима се осећа као код куће и која је сматрао својом духовном домовином, а Русе је, поред Цириха и Беча, једно од њих.

1931. године је Елијас Канети написао свој једини роман „Заслепљеност,“ који ће публика и критичари приметити тек по завршетку Другог светског рата. Студија „Маса и моћ,“ коју је завршио 1960. године, представља дело у којем је посебну пажњу посветио људском постојању, безумљу, смрти и размотрио проблеме везане за власт и масовне покрете.

Снимка
Споменик Елијасу Канетију у РусеуДок човек чита његову аутобиографију, схвата да је Елијас Канети основне симболе власти и масе открио још у детињству, каже проф. Пенка Ангелова. Дакле, мислилац, у којег се касније претворио, родио се још у оним најранијим годинама у Русеу, а искуство које је стекао само је надоградило и дало смисао свему што је некад доживео у родном граду.

Елијас Канети је у успоменама Русе описао као град у којем су живели људи различитог порекла, тако да се у само један дан могло чути седам или осам језика. У Рушчуку је он научио бугарски језик од малих служавки из оближњих села, оне су му причале страшне приче о вукодлацима који прелазе преко залеђеног Дунава, у том граду је посматрао прелет Халејеве комете.

Уручивање Нобелове награде
Елијас Канети је имао 76 година када је добио Нобелову награду за књижевност. Његово стваралаштво карактеришу визионарство, идејна шароликост и уметничка моћ. Елијас Канети је грађанин Европе, који је рођен у Бугарској, дакле, он је бугарски, али и немачки, и аустријски нобеловац, рекла је проф. Пенка Ангелова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дијана Цанкова и архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На „Европским дијалозима“ у Рену представљен бугарски филм о Сребреници

Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..

објављено 4.12.24. 09.14
Никола Замбели и Мариja Македонска

Чување обреда и завета предака: Пут ка нашим коренима

Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..

објављено 28.11.24. 11.10

Бијенале илустрације по четврти пут отвара своја врата

Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..

објављено 26.11.24. 07.25