У софијској сали Државне агенције за архиве отворена је изложба под наслов „Безгранични космос људског ума”. Она приказује живот и дело истакнутог америчког научника професора Видена Табакова (1919-2015). Он је рођен у бугарском селу Стакевци, код града Белоградчика. Студирао је техничке науке у Прагу у периоду од 1938. до 1942. године, а затим је био докторант на Берлинском политехничком институту где се дипломирао 1946. године. Накратко је радио са познатим научником и конструктором Вернером фон Брауном, чије су разраде у војне сврхе пружиле подстицај светској ракетној науци и аерокосмонаутици после Другог светског рата.
После 1948. до 1956. године Виден Табаков живи у Аргентини где ради на стварању реактивних мотора. Од 1958. до краја свог живота ради у САД. Учествује у америчком космичком програму, истовремено предаје и спроводи научна истраживања на Универзитету у Синсинатију, у држави Охајо.
„Морам признати, био сам веома изненађен када су стигли документи о јединственом раду тог човека и његовог јединственог живота о којем се, нажалост, у Бугарској није знало ништа или скоро ништа.” – рекао је на отварању изложбе доц. др Михаил Груев, председник Државне агенције за архиве. „Надамо се да ће бугарско друштво много више сазнати о том човеку, јер о њему вреди знати. Кренути из малог планинског села и стићи до висина Васионе, до најмодернијих светских технологија које гурају човечанство напред, заиста је пример о којем треба радити филмове и писати књиге. И сви ми, Бугари, имамо основ да се тиме поносимо”.
Ево и каква је улога нашег сународника у америчком космичком програму. Непосредни задатак проф. Табаковаје да надгледа стварање високотехнолошких легура отпорних на високе температуре и корозију, објаснио је Димитар Попов, главни експерт Државне агенције за архиве. Ове легуре су кључне у процесу стварања носећих ракета помоћу којих се у орбиту лансирају космички бродови „Аполо” (Apollo), а у том правцу заслуга Табакова је огромна.
„Његов рад помаже у слању првог човека на Месец. Исти тај човек – Нил Армстронг, касније заједно са професором Табаковим предаје на Универзитету у Синсинатију. Тешко је измислити бољу причу која би посведочила о снажним везама између Бугарске и САД ” – изјавио је на отварању изложбе Његова екселенција Ерик Рубин, амбасадор САД у Бугарској. И још: „Рад са његовим студентима био је ништа мање важан. Током своје дуге каријере он је био ментор више стотина студената, од којих су многи такође остварили велики успех у области аерокосмичког инжењерства…Под његовим именом установљена је стипендија и ја сам срећан што ће следећи Виден Табаков, ма где се он или она налази, једног дана моћи да се школује, да ствара и гради будућност Бугарске”.
И мада је рад Табакова у Националној ваздухопловној и свемирској администрацији (НАСА) био тајан, он има преко 400 научних публикација. Професор је говорио да је одлазак у пензију у 65. години губитак вештина и знања и зато предаје до своје 90. године живота. Његова последња публикација је објављена 2017. године, после његове смрти 2015. године.
„У историји и науци проф. Виден Табаков остаје као велики истраживач у водећим технолошким областима као што су ракете, турбомотори, аеродинамика, ракетно гориво, ерозија, космички летови и др. – каже Димитар Попов. На Универзитету у Синсинатју он ствара Лабораторију за испитивање мотора и динамику гасова. Од 2009. године она носи његово име. Године 2014. Виден Табаков је проглашен почасним професором НАСА. Таква част указана је заиста малом броју натурализованих у САД стручњака”.
Изложба је организована уз подршку фондације „Визија научног и технолошког раста” а може се видети до 8. октобра.
Превод: Албена Џерманова
Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио ноге Својим ученицима и апостолима и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Према..
Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио..
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти..