Једна страница бугарске историје из доба Националног препорода на веома прецизан начин представља жеђ бугарског народа за економским и духовним просперитетом. Ма колико невероватно звучало, индустријализација је у Бугарској почела далеко пре Ослобођења од Османлија. Почетак индустријализације у земљи везан је за име абаџије Добрија Жељаскова из Сливена, који је 30-их година 19. века отворио први текстилни погон на Балкану.
Жељасков је познат по покушајима да оптимизује процес рада у свом занату. Добри Жељасков је у Русију отишао као трговац, а тамо је у кратком периоду проучио читав процес производње текстила. Упркос тешкоћама, успео је да набави копије стројева. По повратку у Сливен је Жељасков родну кућу претворио у радионицу у којој је применио стечено знање. Захваљујући механизацији већег дела процеса, посао је напредовао, а вест да један грађанин израђује сукно европског квалитета је убрзо стигла до султана Махмуда II. Тако је 1836. године султанским ферманом озакоњена прва бугарска фабрика а Добри Жељасков је остао запамћен по надимку „Фабрикаџија.“
Ови догађаји чине најважнији део прошлости града Сливена, а документи и предмети који се чувају у Музеју текстилне индустрије откривају много тога о поменутом периоду. Посетиоци музеја имају прилику да виде најстарије разбоје за ткање у историји човечанства.
На овом месту се срећу наука и уметност, а међу најупечатљивијим предметима је справа за производњу буклеа, коју је 1977. године изумео Георги Митов, а који се и данас користи у целом свету.
Повод да посетимо музеј у Сливену је и Европска ноћ истраживача која ће се ове године одржати 28. септембра а знатижељни гости и становници града ће до 22.00 часа имати прилику да се упознају с локалним примерцима културног наслеђа.
Музеј је основан пре 32 године као део Националног политехничког музеја у Софији и има за циљ да динамично, кроз демонстрације пред публиком и уз њено учешће, представи текстилне машине, рекла је Тони Димитрова, кустос Музеја текстилне индустрије у Сливену и додала:
У музејској поставци је представљен и бугарски допринос развоју ове врсте технологија. Једна од справа које се користе у демонстрацијама јесте аутоматски разбој „Јантра“ који је изумео бугарски истраживач.
Други бугарски изум је машина за производњу буклеа коју је патентовао Георги Митов. Фонд Митова, укључујући и лабораторијски модел који је по први пут изложен на Сајму у Пловдиву, налазе се у нашем музеју. На овај начин је текстил постао неиздвојив део историје и развоја Сливена. У овом граду, у свакој другој породици живи човек који је свој живот повезао с производњом текстила. Велик је број људи који су завршили текстилну школу у граду, која је и прва струковна школа у Бугарској. У Сливену живе потомци старих фамилија произвођача текстила. Текстил је и данас важан део живота Сливена – у граду послује неколико значајних текстилних предузећа.
Сама чињеница да су чак и у периоду када нисмо имали самосталну државу становници Сливена смислили како да покрену процес индустријализације, чини нас посебним. Ми за себе кажемо да смо људи који имају смисао за ново, гледају у будућност и имају способност да опстану у свим околностима, каже Тони Димитрова:
Трудимо се да одржавамо предмете изложене у музејској збирци. О сваком предмету се може много тога рећи, јер он има своју причу и место у развоју науке и технологија у земљи.
Начин на који су приказани ови велики стројеви са пуно елемената, који се крећу а нити се преплићу, увелико привлачи пажњу посетилаца.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Национални музеј текстилне индустрије и bulgariatravel.orgНа један од највећих хришћанских празника – Богојављење, 6. јануара, обележено је 177 година од рођења песника-револуционара Христа Ботева по новом календару. Тим поводом, у Калоферу, родном граду Ботева, владала је посебна атмосфера, преноси Димитар..
„Сагласно правилима Цркве, на једном месту, на једној канонској територији не могу постојати две православне Цркве“, изјавио је новинарима патријарх Бугарске Даниил поводом одлуке Врховног касационог суда о упису Бугарске старокалендарске..
Архитектонски резерват Арбанаси, који се налази у близини Великог Трнова, једно је од најпопуларнијих туристичких одредишта. Посебну пажњу привлаче средњовековни манастири и цркве, међу којима је и црква Рођења Христовог. Арбанашке цркве данас су..
Поводом 125 година од смрти Капетана Петка војводе, у Тополовграду ће 7. фебруара бити откривена спомен-плоча са његовим ликом, преноси БТА. Плочу..