Антимон ће се одсада повезивати и са Бугарком Маријом Спасовом, зато што је њено име уписано у савремени периодни систем за младе хемичаре под истим бројем који тај хемијски елемент има у периодичној таблици Менделејева - 51. Периодична таблица младих хемичара је почасна листа коју саставља Међународна унија за чисту и примењену хемију /IUPAC/. Имена 118 научника будућности из целог света ће наћи место у тој новој таблици поводом проглашења 2019. годином периодног система Менделејева као и поводом 100 година од успостављања IUPAC-а.

Марија Спасова је заслужила признање Међународне уније за чисту и примењену хемију за своја достигнућа у области дизајнирања и добијања биокомпатибилних и биоразградивих полимера као и материјала са таквим карактеристикама на њиховој основи. Они се примењују у биомедицини, пољопривреди и заштитним суперхидрофобним оделима. Попуњавање таблице именима младих надобудних научника ће се наставити до средине идуће године. Спасова ради на Института за полимере при Бугарској академији наука (БАН), где је успела да конструише апарат за производњу нановлакана примењивих у медицини, укључиво и у третману малигних болести.

Поред тога што се бавимо синтезом, карактеризацијом и дизајнирањем биокомпатибилних полимера, ми користимо различите савремене методе у процесу њиховог стварања, прича о свом раду на институту доц. др Марија Спасова. – Једна од тих метода је електро влакњење - авангардна нанотехнологија, која омогућује добијање микро- и нановлакнастих материјала са потенцијалном применом у медицини, фармацији, ћелијском и ткивном инжењерству, у производњи сензора, филтера, заштитних војних одела.

Управо користећи ову методологију у лабораторији Марије Спасове створен је нов материјал на основи хитозана, који се употребљава као завојни материјал.

Када се стави на рану, материјал прекида крварење, ако је рана отворена – спречава развој бактерија и омогућује кожи да дише – каже још Марија Спасова. – Многим полимерним материјалима добијеним методом електро влакњења, могу се додати различити природни или синтетички лекови, укључиво и такви који третирају рак. На тај начин се побољшава њихов терапијски ефекат и смањују нуспојаве.

Други запажени резултат рада Спасове је авангардна технологија уз чију се помоћ спречава развој штеточина код пољопривредних биљака, а истовремено смањује неповољни утицај околне средине. Имитација структуре лотосовог листа у основи је тканине од које се израђују војна одела. Материјал је непромочив јер се, када су под нагибом, капљице искотрљају, па одело остане суво, а тканина је поред тога и самочистећа. Ово откриће се примењује у свакодневици – у промет су већ стављени спрејеви на бази суперхидрофобних материјала и наночестица.

То што се нашла у периодном систему младих хемичара нови је успех за Марију Спасову. 2008. године Швајцарски савезни технолошки институт оценио је њену дисертацију као једну између шест најбољих у свету у задњих неколико година. И ма да је мало после тога од белгијске владе добила стипендију за специјализацију и студијски боравак и имала могућност да остане да ради у Белгији, она је решила да се по завршетку специјализације врати у Бугарску и бави се науком овде.

Код нас се услови разликују – и са финансијске тачке гледишта, и као материјална и техничка опремљеност – каже Маријя Спасова, наводећи при томе да не сматра себе срећним изузетком међу колегама. – У целини гледано бугарски хемичари су на високим местима на међународној ранг-листи тих стручњака јер се они оцењују на основи поновљивих мерења научне делатности. Носиоци информације о нама су објективни, то су наши патенти, публикације, цитати, морам рећи да смо својим радом препознатљиви у свету.

Име Марије Спасове неће остати заувек у периодичној таблици Менделејева, али како она каже, то ће остати као симбол и информација која ће се моћи прочитати и кроз 100 година.

Превод: Ана Андрејева