Изгласавање протеклог петка у Скопљу покретања поступка измене Устава Републике Македоније у вези са новим именом земље у складу са договором из Преспе је изазвало необично брзе али и очекиване реакције у Софији. Рано у суботу, након одржаног гласања у македонском парламенту, Министарство спољних послова Бугарске је изјавило да је ово догађај од великог значаја за евроатлантску перспективу Македоније, за цео регион и за билатералне односе.

Разумљиво је зашто Бугарска придаје велики значај овом чину. Као што је недавно познати наш новинар Костадин Филипов написао, „ФИРОМ одлази, долази Северна Македонија“ а значи да се на западу Бугарска више неће граничити са државом чије се име оспорава и да ће у догледној будућности овај наш западни сусед бити и наш савезник у НАТО и партнер у ЕУ. Важно је истаћи да Бугарска никада није прихватала назив ФИРОМ и да је прва у свету признала свог западног суседа под његовим уставним именом – „Република Македонија“. Предстојећа у блиској будућности промена не претпоставља да Бугарска признаје савршено ново име државе већ оно које је признала само уз сада додату географску одредницу „северна“.

Доскора је Бугарска имала резерве према дотичној одредници због страховања да она може претпостављати евентуалне територијалне претензије на југозападни део територије Бугарске, познат под именом „Пиринска Македонија“. Међутим, најновије политичке реалности у билатералним односима настале после потписивања Уговора о добросуседству с Македонијом су довеле до ревизије тог схватања. Ово се сасвим јасно видело у јуну месецу ове године када је Скопље постигло споразум са Атином о називу “Република Северна Македонија”. Тада су бугарске парламентарне политичке снаге изразиле нов, позитиван однос према том новом имену, а из владајуће партије ГЕРБ су чак изјавили да је оно најбоља од свих варијанти. Чак је и чврсти националиста, лидер ВМРО Красимир Каракачанов, навео да Договор о имену „Република Северна Македонија” не садржи претензије на бугарске територије и предложено ново име не би требало да забрињава Бугарску кад је она већ пре скоро 30 година признала име „Република Македонија“ које у географском аспекту покрива много већу територију од имена „Република Северна Македонија“.

Када се у јуну у парламенту први пут осетио позитиван однос према имену „Република Северна Македонија“, Бугарска социјалистичка партија је затражила да влада инсистира да Скопље потврди да неће имати територијалне претензије према Бугарској. Тада је лидер ВМРО прокоментарисао да Уговор о добросуседству с Македонијом већ садржи гаранције, али су упркос томе из Министарства спољних послова уверили да ће затражити додатне гаранције. У ствари, Македонија ће имати обавезу да такве гаранције пружи НАТО и ЕУ као услов за пријем у чланство. Поступак промене имена потребан је управо с тим уз вези, а његово покретање у извесном смислу означава да је услов за гаранције већ априори прихваћен.

Превод: Албена Џерманова