Мото бугарске престонице, који гласи „Расте, али не стари,“ у потпуности важи и за Библиотеку града Софије која обележава 90 година постојања. Број њених читалаца је ове године премашио 50.000, а половину њих чине млади људи. То су показали подаци изнети поводом обележавања годишњице библиотеке.
Дан када је одлуком тадашњег градоначелника Владимира Вазова отворен општински музеј са три радне јединице: музеј, библиотека и архив, 24. октобар 1928. године, бележи се као датум оснивања Библиотеке града Софије. Наравно, нова библиотека је својеврсни природни наставак претходно предузетих корака у процесу духовног буђења бугарског народа. Прво народно читалиште с библиотеком основано је 1867. године, док је земља била под Турцима. Његово оснивање је потпомогао предузетник и дародавац Иван Денкоглу, који је 1858. године основао и прву девојачку школу у Софији. По ослобођењу земље, 1878. године, своја врата је отворила и данашња Национална библиотека „Ћирило и Методије.“
Историја Библиотеке града Софије је дуга и богата занимљивим чињеницама, а имала је и своје тешке тренутке. Зграда библиотеке је одлуком Општине изграђена на тргу „Бански,“ недалеко од чувеног софијског минералног купатила. Али је та зграда уништена у налету бомбардера, 30. марта 1944. године, када је добар део града спаљен запаљивим бомбама.
У том нападу је изгорело 40.000 од укупно 50.000 томова, укључујући и приватну библиотеку Денкоглуа коју је поклонио библиотеци, прича директор Библиотеке града Софије Јулија Цинзова. Књижни фонд библиотеке је обновљен претежно поклонима грађана, због чега смо веома захвални становницима престонице. У ствари, свих око 350.13 хиљада ретких и вредних слика у власништву библиотеке је такође поклон.
Годишњица постојања библиотеке прослављена је бројним активностима, а БНР је медијски партнер. Једна од њих била је изложба фотографија и докумената „Библиотека Софије – 90 година у граду/и град“ која је отворена у Градском врту.
90 година навршава највећа јавна библиотека у земљи – Библиотека града Софије, у чијем је књижном фонду преко 1 млн свезака, а има више од 50.000 читалаца и 450.000 позајмљених књига, са преко пола милиона посета, богатом историјом коју ћемо показати на фото изложби, помоћу књига и на конференцији, рекла је на отварању изложбе Јулија Цинзова и додала да је у власништву библиотеке 250.000 књига на страним језицима. У склопу библиотеке постоје америчка читаоница, корејски кутак, велика скандинавска читаоница, Руски центар.
Такође поводом прославе 90 година рада библиотеке организован је 11. Софијски јесењи салон поезије који је одржан у Америчком центру Библиотеке града Софије. Одржан је и Национални бијенале илустрације. Једна од најзанимљивијих пропратних активности је изложба „Судбина књига.“ На њој су приказане књиге које имају своју причу за коју мислимо да ће бити занимљива и читаоцима, рекла је Ана Анастасова, шеф Одељења за историју завичаја и књижевно наслеђе. А судбине књига су различите, исто као и код људи. Биће изложене вредне књиге које су поклониле истакнуте личности или су спасене од пожара 1944. године. Такође, ту су и наслови које су различити политички режими забрањивали – они су током година били део књижног фонда библиотеке, али нису били евидентирани. И многе друге књиге…
Најстарија књига у фонду библиотеке је „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија (1601). Она је међу изворима коришћеним приликом писања „Историје словенобугарске“ монаха Паисија Хиландарског, пророка националног препорода Бугара и првог историчара из тог периода.
Поред драгоцених примерака књига наше и светске културне баштине које су у њеном власништву, библиотека брзо напредује и на путу нових технологија. Библиотека града располаже највећим дигиталним центром међу културним институцијама у Софији, а можда и у земљи уопште, рекла је гђа Јулија Цинзова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова и Библиотека града Софије
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..