31. октобар је у Бугарској веома споран датум. Тога дана данас део Бугара слави Ноћ вештица (Хеловин). Борци за очување свега што је бугарско, пак, упућују апел о поштовању домаћих традиција у којима овом небугарском обичају нема места.

С једне стране су деца и млади људи за које је ноћ 31. октобра на 1. новембар повод да се, одевени у забавне и не тако страшне костиме, једноставно забаве и развеселе. С друге стране су они који тврде да Бугари имају празнике сличне америчком празнику Хеловин који нису ништа мање забавни и позивају да се више пажње посвећује чисто бугарском празнику који славимо 1. новембра – Дану будитеља.

И кад ствари стоје тако, да ли можемо да те ноћи преко интересовања за туђи празник побудимо жељу за упознавањем бугарског? Наравно да можемо, а то ће се потрудити да покажу организатори занимљиве и забавне аутентичне шетње централним улицама старог дела Софије.

Хеловин журка у ретро-трамвају се ове године први пут одржава – прича Емил Русчев, један од организатора. – Припремили смо перфоменс уз учешће три млада бугарска глумца који ће се учесницима журке придружити на различитим станицама, а за време шетње људи ће имати могућност да погледају различите знаменитости наше престонице. Укључили смо и ватрени шоу, који ће бити посебно изненађење за посетиоце.

Ретро-трамвај са путницима одевеним у маскенбал костиме креће са трга Препорода („Възраждане”) у центру Софије, проћи ће поред неких од амблематичних места наше престонице – Министарства пољопривреде, Палате правде, трга Независности – у историјском језгру Софије познатог као Ларго, Лављег моста, Централне железничке станице.

Посебну пажњу посвећујемо тргу познатом као Ларго, јер су се у историјском плану тамо дешавали многи догађаји – издаје једну од тајни Божидар Емануилов, који је такође члан тима организатора.– Амблематске зграде унаоколо имају занимљиву историју коју ћемо преплести с празником.

Много размишљамо док састављамо план догађаја. Трудимо се да уклопимо занимљиву образовну компоненту и да се људима пружи прилика да што више упознају град, његову историју и историју наше земље. Једна од кључних ствари је да буде пуно осмеха, емоције и пријатних интеракција са различитим уметницима – додаје Емил Русчев.

А они који су решили да ноћ 31.октобра на 1. новембар дочекају на чисто бугарски начин, могу да се придруже иницијативи под насловом „Будимо одевени у народне ношње а не маскирани”. „Обуцимо ношње и ухватимо се у велико коло!” – позива Васил Тодоров из Клуба народних игара „Прело“ (Оротека „Седянка”), који већ четврту годину у Ноћи вештица организује фолклорно вече.

То је својеврстан облик протеста. Поштујемо наше будитеље и стало нам је да им  се ода пошта. Због Хеловина овај наш празник као да полако бледи чак и у школи. Деци је забавно, маскирана су. Али се због овог туђег празника заборавља наш! Не мислим да није патриота тај ко нема народну ношњу. Да би човек био патриота не мора да обавезно обуче ношњу. Међутим, бугарска народна ношња је симбол… – објашњава Васил Тодоров.

Велика поворка ће проћи кроз центар Софије. Организује је група Бугара који воле своју домовину и желе да очувају бугарске традиције и обичаје. Идеја је настала прошле године и веома је брзо стекла велику популарност.

Жеља нам је да направимо нешто ново, нешто што се разликује од онога што је туђе нашим географским ширинама и што нам неки намећу као обичај. Бугари смо и занимају нас бугарске ствари – каже сасвим категорично иницијатор Сашо Гатев. – Бугари су људи који раде ствари у име живота а не у име смрти којима би се још и позабавили. И зато, сви који желе, биће добродошли – могу да нам се придруже.

Група у народним ношњама ће кренути од Палате правде у центру Софије а затим ће наставити пешачком зоном – улицом „Витошка“.

Свако се може забављати како њему највише одговара – истиче Сашо Гатев. – Лично ја и људи из мог окружења ћемо певати песме из доба Националног препорода Бугарске, дружићемо се мало са пријатељима и бићемо одевени у народне ношње. А што се осталих учесника тиче, ако немају ношњу, довољно је да имају бугарску заставу.

У ствари, у основи хришћанских празника су пагански обичаји и питање је личног схватања како ћемо празновати. Ипак, идеја сваког празника је да уједињује људе и да ствара добро расположење.

Превод: Албена Џерманова