У годинама 1990-1991 социјално-економска и политичка ситуација у Албанији измиче контроли партије-држава, слично догађајима који су се нешто раније одиграли у Бугарској и осталим земљама бившег комунистичког табора. Албанци „руше“ границе и јуре према суседној Грчкој и Италији у потрази за „рајем”. Комунисти више нису у стању да одрже власт над народом коју су свирепо вршили 47 година, али и даље усмеравају политичке процесе а „клонирање” нових „демократских” партија изводи се управо на њиховим канцеларским столовима. Првим плуралистичким изборима у марту 1991. године претходе бурни и емоционални догађаји – бродови крцати емигрантима који одлазе у Италију; студентски покрет и оснивање Демократске партије; синдикални антикомунистички покрет; масовни протести.

Сведок свих тих догађаја постаје сваки посетилац галерије SYNTHESIS у Софији где се до 11. новембра може видети изложба грчког фотографа Џона Демоса „Албанија на прагу промене 1990-1991”. Демос је један од водећих фотографа у Грчкој, ђак је University of Chicago, а по дипломирању више година заредом у својој домовини предаје ликовну уметност, фотографију и филозофију. Његове фотографије су део колекција највећих музеја и фотографских галерија у Паризу, Чикагу, Лондону, Лисабону, Токију, а бугарска публика га зна по његовом претходном гостовању Галерији SYNTHESIS 2014. године с једним од значајних пројеката у његовој стваралачкој биографији – „Сенке ћутње”.

На изложби под насловом „Албанија на прагу промене 1990-1991” посетиоци ће видети фотографије које приказују најважније догађаје из турбулентног политичког тренутка али и оне које сведоче о уличним сценама или приказују свакодневицу људи, начин доживљавања нове слободе, дубоку личну трагедију. Управо ту откривамо оно по чему се Џон Демос одликује од многих својих колега – смисао за меру, схватање да фотограф не приказује све, по сваку цену. Приликом своје раније посете Бугарској он је рекао:

„Поверење је ствар која се стиче као вештина и фотограф или је способан за то или није. Један од разлога да ја могу да радим такве ствари јесте то што градим везу с људима. Могу да покажем саосећање. У многим ситуацијама био сам тронут колико и они. Схватили су то. Понекад је грешка приказивати сувише. Мора се поштовати шта ти људи желе да се види и шта не би хтели да се другима прикаже. ”.

Без обзира на то кога фотографише, Џон Демос налази тачно гледиште, онај угао из ког се приказује много више од конкретног догађаја и одводи нас с друге стране видљивог, води нас ка души својих јунака. Стога му док гледамо његове фотографије верујемо, емоције нас обузимају и спремни смо да им се предамо.

Исто је приметио и велики албански писац Исмаил Кадаре, који је 2008. године у вези са „Албанијом на прагу промене 1990-1991” написао:

„Џон ми показује један други свој албум фотографија из других земаља, укључујући и Грчку. Стилистика је иста, иста је и она помало груба непопустљивост на људским лицима – и морам признати да су на његовим портретима Грци не само мрачнији од Албанаца него и изгледају као да су још више уморни и очајни. То ме убеђује. Већ верујем човеку Џону Демосу, верујем фотографу Џону Демосу”.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије је уступила галерија SYNTHESIS​