Бугарска је члан ЕУ од почетка 2007. године, али је за њу на снази стални мониторинг ЕУ у области правосуђа и унутрашњих послова. Исти мониторинг је на снази и за Румунију. Две земље, које су у чланство Уније примљене пре 11 година, упркос проблемима у поменутим сферама, и данас не оправдавају пружено авансно поверење. Мониторинг који је за њих уведен, није уведен за друге земље, укључујући и оне које су после њих примљене у чланство. Неки коментатори сматрају да је реч о дискриминаторном односу, док други кажу да је то понизно како за Бугарску и Румунију, тако и за саму Европску комисију.

Године 2016. се почело причати да, због остварених резултата, мониторинг за Румунију може бити укинут. Али не и за Бугарску чији показатељи тада нису представљали основ за овакво очекивање. Сада, у 2018. години, Комисија сматра да је Румунија назадовала у области судске реформе, док се за Бугарску наводи да је остварила напредак и да се мониторинг везан за независност судства, законодавни оквир и организовани криминал може сматрати привремено обустављеним. Међутим, мониторинг који се односи на остала три показатеља и тачније на судску реформу, корупцију на високим нивоима власти и корупцију у ширем аспекту, остаје на снази.  Према потпредседнику Европске комисије Франсу Тимермансу, „ако Бугарска настави своје напоре за испуњење 17 препорука (за 6. критеријума) датих у прошлогодишњем извештају у оквиру механизма сарадње и провере, 2019. године мониторинг би могао бити укинут“.

Сасвим логично представници владајуће гарнитуре су радо коментарисали констатације у извештају. Према процени министра спољних послова ЕкатеринеЗахаријеве, документ је објективан. Министар правде Цецка Цачева сматра да он потврђује неповратност реформи. По мишљењу европског посланика из редова Европске народне странке Светослава Малинова, међутим, ипак „најважнија чињеница је то да Бугарска остаје под мониторингом”, док европски посланик Ангел Џамбазки износи став да исти механизам контроле „мора бити уведен и за друге земље, укључујући и Немачку”. Имајући у виду констатацију европског комесара да и даље „у Бугарској нема континуираних резултата што се тиче пресуда у предметима за корупцију на високим нивоима власти”, из Бугарске социјалистичке партије тврде да препоруке које се односе на борбу против корупције нису испуњене и мада механизам контроле иде свом крају, питања за бугарску владу остају. На дан пре објављивања Извештаја Европске комисије о Бугарској је постало јасно да се у Савету ЕУ разматра могућност увођења сталног годишњег мониторинга владавине права за све земље ЕУ. Ових дана Европски парламент треба да се изјасни о предлогу за примену свеевропског механизма мониторинга владавине права, који је усвојен 2014. године, али је до сада само једном примењиван. Очекује се да ће Европски парламент упутити апел да овај свеевропски  мониторинг замени Механизам за сарадњу и проверу, који је на снази за Бугарску и Румунију. И није то без основа ако је судити по извештају у оквиру аустријског председавања Саветом ЕУ о поверењу у јавне институције и принципе правне државе. Према наведеним у дотичном извештају подацима из прошле године, тек 37% европских грађана има поверење у владу,  у парламент – 36%, а у ЕУ – 42%. Само 19% анкетираних је рекло да има поверење у политичке партије. Код оваквог стања ствари тренутна узбуђења око тога да ли, под којим условима и када би могао бити укинут мониторинг за Бугарску у области судске реформе и унутрашњих послова, можда и нису толико битна.

Превод: Албена Џерманова