Лепота Родопа је надалеко позната, а један од чаробних кутака у њеном загрљају је град Девин и његова околина. Ово подручје обилује бројним минералним и лековитим изворима – има их преко 15, а Јагодинска пећина, Чудни мостови, Триградско ждрело, Ђавоље грло и архитектонски споменици из доба Трачана одузимају дах сваком туристу и заљубљенику у природу. Немојмо заборавити и магију родопске музике и типичне за њу каба гајде. Реч је о старом инструменту који се и данас користи искључиво у овом крају а који карактерише нижи, бас звук. Стари и млади у Родопима чувају вишевековну традицију „гајдања.“ Пре више деценија је овде формиран оркестар „100 каба гајди“ који је убрзо стекао светску славу а у чијем саставу данас свирају млади инструменталисти из овог краја. Велику улогу у подстицању љубави деце према гајдама одиграо је руководилац дечјег оркестра из града Девина – Емил Чолаков.
Ево шта је рекао о г. Чолаков о саставу:
Гајдашки оркестар је сада већ далеке 1956. године основао Апостол Кисјов, који је оснивач и формације „100 каба гајди.“ У то време је Кисјов отворио и прву музичку школу у Девину у којој су деца учила свирати не само на гајдама, већ и на тамбури, кавалу, инструментима који се такође често користе у Родопима. Касније се преселио у Смољан где је такође основао школу, а исто тако и ансамбл „Родопа.“ Кроз године је дечјим гајдашким саставом руководио и чувени гајдаш Васил Бебелеков, који је недавно преминуо у САД. Паун Кушлев је такође предавао у школи, а Манол Ташков је водио радионице у свим местима на подручју општине. Ја сам од њега почетком 90-их година минулог века преузео гајдашки оркестар. Тада сам завршио Националну школу фолклорних уметности у Широкој лаци. С поносом могу рећи да никад нисмо прекидали рад. Мислим да ће и убудуће бити тако како бисмо неговали и промовисали гајдаштво у земљи. Редовно наступамо на саборима у Рожену и Копривштици. Имамо наступе и у иностранству – у Шпанији, Грчкој. Учествовали смо у обарању Гинисовог рекорда – 303 каба гајде, на што смо веома поносни. Једно од највећих признања које смо добили јесте повеља Министарства културе за допринос очувању и промовисању националног културног идентитета и упис у репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа 2016. године.
Захваљујући својој посвећености Емил Чолаков наставља да међу младима у Девину промовише старе каба гајде. И он је некад учио од великих мајстора попут Манола Радичева, Михаила Калфова, Дафа Трендафилова, а у Музичкој школи у Широкој лаци је „савладао“ и џура гајде.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Тридесет фолклорних састава из свих делова земље учествује на десетом јубиларном издању Националног фолклорног сабора „Ритам Бугарске“ у Ловечу. Формације и извођачи ће наступити на сцени постављеној у насељу „Вароша“, преноси БТА. Сабор ће..
Јединствени бугарски ансамбл народних игара „Отац Пајсије“ при Бугарско-македонском националном, образовном и културном центру у Питсбургу, у америчкој држави Пенсилванија, вратио се у Бугарску после 30 година да би се поново састао са бугарском..
Јубиларно, десето издање фолклорног сабора Бугара у дијаспори под називом „На мегдану друге Бугарске” биће одржано 6, 7. и 8. јуна у француском граду Лиону, где је ова манифестација по први пут организована 2015. године. Домаћин овог великог..
Више од 500 људи из целе земље окупља се данас на фестивалу „Некад давно... Кад је хлеб имао душу“ у селу Генерал Тодоров, код Петрича, саопштио је..