Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Штитимо државне тајне помоћу квантне криптографије

БНР Новини

У веку високих технологија информација поприма моћ смртоносне бомбе и зато научници предлажу примену технологије будућности не бисмо ли је поузданије заштитили. Национална безбедност све више зависи од сигурног и поузданог чувања података – не само приликом вођења информационих ратова него и када се догоде хаварије, елементарне непогоде, терористички напади.

Бугарским научницима је поверена важна улога у очувању националне безбедности. Четири универзитета и три института Бугарске академије наука (БАН) тренутно оснивају модеран Центар за компетенцију у области квантних комуникација, интелигентних система безбедности и управљања ризиком (КВАЗАР), финансиран у склопу европског пројекта са око 7 милиона евра. У току пет година они треба да створе специјалан софтвер и роботизоване платформе, који ће се користити у ваздуху, на копну  и води приликом управљања криза различите природе. Стручњаци из тог новог Центра ће интервенисати у случају земљотреса, пожара, поплава, настајања тензија на граници, терористичког чина.

Квантна криптографија гарантује ниво безбедности преношене информације која је без преседана и нема аналога у класичној криптографији – каже доц. Лачезар Георгијев са Института за нуклеарна истраживања и нуклеарну енергетику БАН. – Ова метода је примењива у свим областима друштвеног живота, али је незаменљива у заштити државне тајне, гарантовању безбедности комуникација између војних служби и служби безбедности, као и у банкарским комуникацијама и трансферима.

Квантне комуникације заснивају се на принципима квантне физике и користе поларизацију кванти светлости – фотона, за безбедну дистрибуцију тајног криптографског кључа. Важно и јединствено својство квантне криптографије јесте способност два корисника која комуницирају да уоче присуство треће стране која покушава да открије информације о кључу. Трећа страна која настоји да прислушкује кључ треба га на неки начин мерити и тако изазива неправилности које се могу приметити. Поред тога постоји и забрана копирања непознатих квантних битова.

На пример, замислите да у некој нуклеарној електрани или хемијској фабрици долази до хаварије услед чега се очекује радиоактивно или  хемијско загађење или пак емисије опасних материја у атмосферу – наставља доц. Лачезар Георгијев. – Тада ће се помоћу дронова и специјалног софтвера утврдити чињенично стање на терену и проследити информација надлежним органима путем криптираног канала. Коришћење роботизованих платформи је од нарочитог значаја када је хаварија смишљено изазвана. Ова технологија ће се примењивати и у праћењу и анализи стања брана као и у мерењу отпорности зграда на земљотресе, прогнозирању катастрофалних догађаја и т.д.

Предстоји стварање лабораторијског комплекса, опремљеног најсавременијом апаратуром и три центра за симулације, у којима ће се  обављати научна истраживања и стварати нови производи у области комуникационих технологија, вештачке интелигенције и роботике.

Центри за симулацију располагаће базом података о ризичном објекту која ће се ажурирати – додаје научник. – Ова база ће садржати географске и метеоролошке податке, списак потенцијално опасних објеката, информацију о густини становништва на одређеном подручју. Биће створен специјалан софтверски систем за симулацију криза и начине реаговања који воде до отклањања опасности, смањења штета и ликвидирања последица. Биће створен и систем софтверских инструмената, који ће на основу математичких модела олакшавати увид у оперативно стање и управљање ризиком у симулираној и реалној средини.

Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари широм земље пливали за Богојављенски крст

Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан. У духу традиције, празник се обележава свечаном литургијом у храмовима,..

објављено 6.1.25. 17.30

Дрвени мост и нови парк у Русеу приближавају људе природи

Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник.  Опремљен је модерним стакленим оградама ,..

објављено 5.1.25. 12.05

Георги и Марија најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години

Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..

објављено 5.1.25. 10.45