Рудари и енергетичари су ових дана протестовали у Софији због опасности да вађење угља и рад термоелектрана на угаљ буду обустављени до две године из еколошких разлога. Они су добили подршку синдиката, владе, конкретније министарке енергетике Теменушке Петкове, и председника Румена Радева. Он је у пољским Катовицама пред учесницима Конференције земаља Оквирне конвенције УН о климатским променама изјавио да „даље повећање амбиције за смањење емисија стакленичких гасова није у складу са нашим националним интересима“ и нагласио да је Бугарска на путу да оствари много више од постављеног циља – смањења емисија за 20% до 2020. године у односу на 1990. У 2016. години оне су смањене за 49% у односу на базну 1988. годину и за 4,4% у односу на 2015. годину.

Овај проблем у ствари није нов. Потписивањем Париског споразума о климатским променама 2015. г. од стране 200 земаља, уведене су обавезне граничне вредности за загађење од инсталација за сагоревање великих снага, т.ј. ове норме односе се на термоелектране. Прошле године  ЕУ је усвојила документ у коме се ближе прописују услови које електране морају испуњавати као и конкретни рокови везани за загађење ваздуха и трговину квотама за емисије стакленичких гасова.

Бугарска је јако погођена овим еколошким мерама. Наша земља настоји да поштује еколошке норме, али за сада не може затворити руднике угља и 4 велике електране на угаљ у комплексу „Марица исток“ које обезбеђују 45% струје у земљи. У ствари нико није запео да затвори ове енергетске капацитете, него је потребно да се они опреме одговарајућим инсталацијама за пречишћавање које ће омогућити да се не прекорачују граничне вредности загађења. Ове инсталације су, међутим, толико скупе да ниједна домаћа електрана не може приуштити да их набави јер ће тада цена струје толико поскупети да је нико неће куповати – нити компаније, нити домаћинства. То није у могућности чак ни две такозване „америчке електране“, које су изузетно модерне, али раде на нискоквалитетни лигнит из Источномаришких рудника. Лигнитни угаљ садржи такву количину прашине да једноставно није могуће а да не загађује околину.

Угледни еколози нису склони компромису. Из „Гринписа“ рецимо сматрају да бугарске власти више воле да продуже животни век електрана на угаљ него ли да уложе напоре на продужавању људског животног века. Ни то није све – у свету се све гласније инсистира на доношењу још рестриктивнијих мера. Управо је то циљ састанка УН у Катовицама, упркос отпору многих земаља.

Шта би требало да ураде бугарске власти како би спасле индустрију и истовремено испоштовале захтеве садржане у европским регулативама? У случају да су инвестициони трошкови за модернизацију много већи од еколошке користи ове модернизације бугарске власти могу да покушају да добију дерогацију уз истовремено поштовање еколошких стандарда у директиви ЕУ. То значи да ће на одређени период бугарским енергетским капацитетима бити допуштено да прекорачују прописане норме, а да при томе земља не буде кажњена од стране ЕУ. Да ли ће се то и када остварити, није могуће рећи. За сада Софија остаје при куповини квота за емисије стакленичких гасова. Суд правде ЕУ са седиштем у Луксембургу већ је осудио Бугарску због превеликог загађења ваздуха у градовима. Европска комисија, међутим, још није затражила од Суда одређивање новчаних казни.

Превод: Ана Андрејева