За Националну библиотеку „Свети Кирил и Методи“ 2018. година протекла је у знаку 140 година од оснивања. Кулминација празника је данас, а протекле недеље два догађаја су привукла пажњу јавности. 5. децембра пуштена је у оптицај поштанска марка „140 година од оснивања Националне библиотеке „Св. Кирил и Методиј“, чији је аутор ликовни уметник Стојан Дечев. И раније су креиране марке са приказом библиотеке, али је сада први пут уграђен и лик учитеља Михаила Буботинова. На његов предлог 10. децембра 1878 г. утемељен је одбор под председништвом Марина Дринова, чији је циљ био оснивање Националне библиотеке Бугарске.
7. децембра је отворена изложба „Драгоцености Националне библиотеке.“
Она представља ретку библиотечку грађу, а главни акценат је писмо песника-револуционара Христа Ботева његовој супрузи Венети и родбини, које је он написао на броду "Радецки" са којег су се револуционари искрцали на бугарску обалу 1876. г.
Појединости о тој изложби износи др Румен Ковачев, архивиста у Оријенталном одељењу Националне библиотеке:
„Она обухвата незнатан део најбољих издања репрезентативних за сва наша одељења. Рецимо Оријентално одељење излаже кадијске сиџиле, то су историјски извори на османском језику који представљају судске протоколе. Из бугарског историјског архива могу се видети портрети и фотографије царске породице, Врховног македонског комитета и др“.
Пошто су експонати оригинали који не смеју бити излагани у променљивим атмосферским условима, они ће бити доступни за разгледање само до 13.12. у подне.
На сам празник библиотеке биће отворен нови простор на првом спрату - "Историја бугарске књиге". Тамо је приказана историја штампања књига. У новој сали ће бити изложена 3D пирамида, која ће представљати историју штампарства као и мини модел Гутенбергова штампарске пресе добијен на дар од Задруге штампарских радника Бугарске.
Богати фонд Националне библиотеке „Св. Кирил и Методиј“ привлачи истраживаче и историчаре уметности из различитих земаља. Какву информацију најчешће траже сазнајемо од доц. Љубомира Георгијева, шефа одељења за рукописне збирке у библиотеци:
„Има доста колега из Македоније који се занимају за историју револуционарног покрета Бугара у Македонији и различите политичке догађаје на Балканском полуострву. Истраживачи из других словенских земаља такође траже информацију у нашим словенским рукописима. Библиотека привлачи и пажњу стручњака из Турске и других исламских држава који се радо упознају са трећим највећим у свету османским архивом који се чува у нашој библиотеци.“
Поред сарадње у оквиру различитих истраживачких пројеката, руководство библиотеке тежи да привуче што је могуће више младих читалаца. Право на упис и добијање чланске карте већ имају и лица испод 16 година, а ранији услов који су сви читаоци морали испуњавати је био да имају завршено средње образовање.
„Многи млади раде волонтерски у нашој библиотеци – прича доц. Любомир Георгиев. Увек када смо у могућности поклањамо им бесплатну чланску карту, па тако неки постају наши редовни корисници. Суботом одржавамо иницијативу „Школа за будуће родитеље“, која такође привлачи млади аудиторијум. Настојимо да задржимо читаоце у зрелим годинама, али истовремено и да будемо атрактивне за младе. То је основни циљ неких манифестација поводом 140. годишњице Националне библиотеке „Св. Кирил и Методиј“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: БГНЕС, БТА и лична архива
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..