Самоука мајсторица Станка Козарева већ осам година израђује своје фантастичне лутке. Са љупких лица вас посматрају широко отворене, радознале очи, управо попут дечјих. И попут скоро свих лепих ствари, и оне су се родиле сасвим случајно.
„Када сам била мала имала сам једну лутку – сећа се Станка Козарева. – А ево, сада, када сам отишла у пензију, требало је да измислим чиме да се бавим, те ми је у једном тренутку у свести искрсло сећање управо на ту лутку и сам одлучила да покушам да оживим ту успомену. Тако је све почело. То ми је и љубав, и пасија, и провод времена. То ме задовољава, уравнотежује и изражава моју суштину.“
Пре него што је започела да ради лутке од крпица, Станка Козарева је стварала сувенирне луткице – облачила је тада популарне Барбике у бугарске народне ношње, али је брзо схватила да то није права ствар. Након више времена у покушају да пронађе прави крој и одговарајуће материјале, на бели свет су се појавиле високе 40 сантиметара, плавооке и тамнооке девојчице. Израђене су од квалитетног памука и силиконског пуха, те осликане акрилним бојама. И свака има своје име.
„Када правим луткице за продају настојим да им дајем бугарска имена. Чак сам сада одлучила дасе све зову Станка, по мени, јер ће то име умрети са мном. Никоме се не свиђа, али ћу им га ипак дати – смеје се мајсторица. – Свакако, да многе лутке имају страна имена, јер су обично за децу из иностранства.“
Израда најбољих девојчиних другарица према сликама такође није почела случајно. Једна мајка је замолила Станку Козареву да направи лутку која личи на њено дете. Након неког колебања она је пристала и открила да је испало заиста добро. „Ја нисам сликар, и то није слика, али у некој мери тежим да оне заиста личе на децу“ – објашњава наша саговорница.
Избор гардеробе коју нуди мајсторица, заиста је огроман, али већина људи наручује лутке са народним ношњама.
„То су Бугари, који живе далеко од домовине, или њихови родитељи који им иду у госте те настоје да им поклоне нешто што ће их подсећати на Бугарску. То је главни разлог да траже луткице у народним ношњама – каже Станка Козарева. – Недавно ми је једна жена, која се удала за странца у некој северној земљи, наручила лутку за себе и за свог супруга – девојчицу и дечка са њиховим именима, јер, као што ми је рекла, он треба да схвати колико је лепа бугарска ношња.“
Тако дивне луткице Станке носе славу и лепоту бугарског у Аустрију, Енглеску, Холандију, САД и друге земље. А највећа награда за њу, свакако, је признање људи и љубав деце.
„Радосна сам када видим одушевљење клијената – каже Станка Козарева. – На сликама деце са мојим луткама видим како им сијају лица, како им блистају очи, са каквом топлином грле своју лутку, и то је једна узајамна веза која ме стимулише да стварам нове и нове лутке.“
Превод: Александра ЛивенФотографије из личног архива
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..