Једна од најдражих успомена из детињства је, без сумње, кићење јелке. Насмејана лица, пријатни мирис јелке који се шири домом и велике кутије из којих вадимо брижљиво омотан у новински папир или вату украс – лепе фигурице, играчке, стаклене, крхке и фине.
Данашње породице често посежу за вештачком јелком коју ките пластичним украсом који није ни близу оном блиставом украсу од стакла уз који је одрасло неколико генерација Бугара.
Срећом, традиција израде стакленог украса за јелку још се негује у граду Добричу. Георги Керанов се тиме почео бавити 1984. године, а 1991. године је отворио свој погон.
Људима се није допадао украс увезен из Кине, објашњава Георги. Више воле стакло пошто је блиставије, а Бугари имају смисао за лепо. Један је Божић и свако жели да своју јелку окити лепим и финим украсом.
Због конкуренције из Украјине, Русије и Кине погон не ради током целе године, већ само неколико месеци. За то време, испод вештих руку шесторице мајстора, рађа се око 10.000 нежних стаклених звончића, Снешка Белића, звезда, куглица, пахуљица, врхова за јелке.
Правимо фигурице од дуваног стакла. Имамо стаклене цевчице које треба да загрејемо, потом их сечемо на комаде, стакло се издувава након чега се обликују фигурице. Следе посребривање, бојење, декорисање и паковање, каже Георги Керанов.
Захваљујући томе што су ручно рађени, сваки украс за јелку је јединствен и непоновљив. А тајна њихове израде лежи у искуству које имају мајстори. Занат се учи годинама, улаже се пуно напора и труда. Георги Керанов жели да запосли младе људе којима би волео да пренесе тајне овог заната јер ће стари мајстори ускоро отићи а традиција треба да живи.
Интересовање за украс од стакла се поново пробудило у последње време, а пре пар година је Георги Керанов одлучио да уведе нешто ново – украс са фотографијом, логом или натписом по жељи клијента. Каже да су тражени пошто су занимљиви и лепи, а његову идеју су преузели и други произвођачи. А има и других новитета. Тако, рецимо, поред омиљених клијентима 20 модела фигурица, мајстори често сами измишљају разне моделе. Ове године су се међу изненађењима нашле фигурице слончића, папагаја и малог чајника. Тржиште је преплављено и понуда је веома богата, али су клијенти навикли на наше производе и траже их, каже с осмехом Георги Керанов.
Али у чему су чари украса од стакла?
Магија… Она долази сама од себе, сматра Георги и додаје: Посао нас обавија и прожима, не можете да га не заволите јер ми правимо једино и само лепе ствари и свако ко их види, пожели да их има! Украс нам је лепо декорисан, носи радост, посебно деци, а то је најбитније.
Божићни и новогодишњи украс од стакла не само што ствара присну атмосферу, већ у себи чува топлоту руку испод којих је настао и загрева љубављу која је уложена у њихову израду.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Деница Михајлова, Красимир Jускеселијев и лична архива
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири организације у Бугарској позвале су грађане да 13. јануара не купују у великим трговинским ланцима због..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава прекретницу у борби против климатских промена, ако човечанство жели да испуни дугорочни циљ и..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..
Бугарска допунска школа „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..