Неколико капи есенцијалног миришљавог уља и стаклена кугла пуна сувог цвећа. Ове две компоненте су др Здравку Димитрову биле довољне да покрене бизнис који му већ 18 година доноси задовољство и радост непосредног, чулног општења с природом и светом који нас окружује.
По завршетку студија ветеринарске медицине млади специјалиста из Великог Трнова није успео да нађе посао у струци због чега се почео бавити трговином. Једног дана, док се досађивао у продавници, Здравко је на букет сувог цвећа у стакленој декоративној посуди капнуо неколико капи миришљавог уља „Цветна башта,“ што се једној клијенткињи толико допало да га је одмах купила. Тако је Здравко ушао у бизнис са сувим миришљавим цвећем којим се и дан данас код нас бави једино његова породица. Крајњи производ је потпури који представља мешавину сувих латица, етеричних уља и зачина, објашњава он.
Аранжмани од сувог пољског цвећа обојеног безопасним бојама и ароматизованог швајцарским есенцијама привлаче мирисом и лепотом купце префињеног укуса. Букети у декоративним стакленим посудама, корпицама, сувенирима у облику бицикла само су неки од артикала које израђује и нуди фамилија Димитрови.
Најлепше цвеће је оно које се бере у пролеће или лето, али је, нажалост, нетрајно. И пошто се лако ломи почели смо да користимо жилавије лишће – еукалиптуса и других жбуноликих биљки. Приметили смо да дрво „носи“ веома добро мирис, стога смо додали и различите врсте дрвећа, уводи нас у тајне свог заната др Здравко Димитров. У једном букету се преплићу стабљике жутог и белог равна, детелине, хелихризума, слатинског цвета и папрата, жирови, маслиново грање, маховина и шишарке. Али поред тога што представља прави ужитак за очи, суво цвеће, помоћу терапеутског ефекта етеричних уља, може да утиче и на наше расположење – тако, рецимо, поморанџа подстиче лучење хормона среће, цимет ће нам помоћи да се опустимо, а ћилибар ће нас умирити.
Док беру цвеће, а и код куће верна помоћница Здравка је његова 13-годишња ћерка Стела. Осим што се бави балетом и као члан трупе „Балетино“ осваја бројне награде, њен највећи сан је да једног дана такође заврши медицину, али хуману, а у слободном времену да помаже у породичном бизнису с цвећем.
Стела је од оне деце која воле да раде све – да лепи, да распреми, стално нешто ради, каже отац девојчице и додаје: Али она није једина која учествује у породичном бизнису, супруга и млађи син такође помажу. Приметио сам да јој бављење цвећем прија, причињава јој велико задовољство, стога сам одлучио да јој поверим веће одговорности у породичном бизнису. Тако сам дошао на идеју да осмислим бренд који сам јој поклонио за 12. рођендан, надам се да ће га једног дана обогатити и развити. Она се већ сад прихватила посла, учествује у свим фазама – у берби и сакупљању, сушењу, аранжирању и бојењу цвећа и трава. Али морам признати да је најбоља у трговини, тако да кад идемо да продајемо, она води главну реч и добро јој иде.
Др Здравко Димитров каже да је срећан јер има породицу и комбинује своје две највеће пасије - животиње и цвеће.
Одувек сам сањао да будем ветеринар, у ствари, то ми је био сан из детињства, додаје он. И данас, уз нешто среће и упорности, отворио сам своју ординацију у Великом Трнову, а то ми живот чини испуњеним. Цвећем сам се сасвим случајно почео бавити. Било је периода кад економска слика није била повољна и људима није било до цвећа. Али смо упркос томе опстали. Данас овај бизнис доживљава препород а тржиште се развија. Удахнути живот мртвом цвећу је нешто што заиста радује, рекао је Здравко Димитров.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архиваСудија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..