Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јануарски дани Јаворова – велики поетски празник

Споменик Јаворову у Чирпану

Ове године се навршава 141 година од рођења „бугарског светског песника“ Пеја Тотева Хаџииванова Крачолова познатијег под псеудонимом који му је 1899. године дао Пенчо Славејков - Пејо Јаворов. Тодор Иванов, кустос спомен-куће песника у Чирпану назива Јаворова „светским песником“ можда зато што су његова дела преведена на 13 језика, међу којима су јерменски и киргиски, али и зато што је он живео у Аустрији, Швајцарској и Француској, што је утицало и на његово стваралаштво. На поезију и прозу Јаворова оставило је утицај и његово учешће у национално-ослободилачким борбама у Македонији, а оне су под утицајем и личних социјалних и егзистенцијалних идеја и схватања песника о свету. Важан део његове лирике чине песме посвећене двема женама у његовом животу – сестри песника Петка Тодорова - Мини Тодоровој и ћерки државника Петка Каравелова - Лори Каравеловој.

Јаворов и ЛораПесник, друштвени радник, активни учесник у борбама за ослобођење Македоније, Јаворов је свој песнички таленат показао још као ученик. Упркос томе, став његовог оца је био да мушкарци треба да раде због чега је донео одлуку да му син напусти школу и запосли се. Обојица су радили као телеграфисти у свом родном граду Чирпану. Међутим, страст према поезији је остала жива – Јаворов је своје ноћи проводио у читању, али је у једном тренутку осетио да му светлост смета. Замолио је своје родитеље да зазидају један од прозора у његовој соби, што их је изненадило, али су испунили молбу свог сина. Године су пролазиле, а жеља Јаворова да буде далеко од светлости као да је била све већа. Касније, када је 1900. године премештен на рад у Поморије, мештани су га називали „сенком“, јер се увек кретао „око ствари“ које би могле да нашкоде његовом виду. 14 година касније песник је заиста ослепео. После самоубиства своје супруге Лоре, које се десило пред његовим очима, за Јаворова је све изгубило смисао и он је покушао да оконча свој живот. Тај први покушај није био успешан, али му је метак испаљен у слепоочницу заувек одузео вид. Скрхан том чињеницом, сломљен клеветама и оптужбама да је он крив за Лорину смрт, које су муњевито обишле Софију, песник је поново одлучио да себи одузме живот.

Повод да подсетимо на неке занимљиве моменте бурног и пуног губитака и разочарања живота песника су Јануарски дани Јаворова, који се у Чирпану отварају на дан његовог рођења – 13. јануара. Традиција овог књижевног празника траје већ 51 годину. Више појединости о отварању Јануарских дана Јаворова, о томе зашто се ове године ставља акценат на јерменску заједницу у Бугарској и о програму сазнали смо од председника Фондације „Јаворов“ Тодора Иванова:

Ове године ћемо још једном заредом запалити симболичну ватру Јаворовљеве поезије пред његовом бистом која је у октобру 1933. године постављена захваљујући подршци становника Чирпана и Јермена из Пловдива. Ватру ће запалити истакнути истраживач Јаворова Цветан Ракјовски. Ове године се навршава и 120 година откако је написана песма Јаворова „Јермени“. Написао ју је 7. децембра 1899., док је живео у Поморију, под утицајем својих састанака са Јерменима који су му открили тешку судбину свог народа. Прве вечери ће се одржати поетски реситал песника Камелије Кондове, Маргарите Петкове и Атанаса Капралова, а за крај ће квартет „Светоглас“ приредити концерт. Следећег дана ћемо отворити изложбу јерменских уметника из Пловдива након чега је на програму премијера филма редитеља Костадина Бонева „Искорењивање“ који је посвећен геноциду над Јерменима. 15. јануара ћемо представити нови зборник посвећен Јаворову који садржи 400 страница извештаја о животу, раду и стваралаштву песника. Њихови аутори су наши истраживачи који раде на универзитетима или на Бугарској академији наука.


Важан део програма је уручивање Националне награде за песништво по имену Јаворова. Она је основана 1968. године а додељује се сваке пете године. Међу досадашњим добитницима плакете, која је дело вајара Владимира Кондарева, су познати бугарски песници - Павел Матев, Иван Динков, Валери Петров, Христо Фотев, Калин Донков.

Спомен-кућа Јаворова у Чирпану

По традицији домаћин Јануарских дана Јаворова је родни дом песника, а 2019. године се навршава и 65 година од стварања спомен-куће Пеја Јаворова у Чирпану.


Превод: Албена Џерманова

Фотографије: javorovhouse.info и БГНЕС

Више из ове категориjе

Графити у Благоевграду подсећају на нашу двадесетогодишњу историју у НАТО

Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..

објављено 10.11.24. 09.45

Почиње Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ с фокусом на Украјину

Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..

објављено 8.11.24. 08.05

Филсмки центар „Бојана“ добија конкуренцију у Божуришту

Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..

објављено 7.11.24. 08.39