Европа је на раскрсници, а лепа страна тога је што имаш прилику да сам изабереш прави пут. Али није искључена ни могућност да кренеш оним кривим, рекао је током расправе „Три перспективе за будућност уједињене Европе“ потпредседник владе Томислав Дончев.

По њему, један од главних узрока за то је свакако чињеница да се последњих 10-15 година ЕУ претворила у администрацију која констатује и управља последицама разноразних криза – финансијских, избегличких итд. Овај стил управљања је једну целу генерацију европских политичара лишио могућности да буду спомињани као људи који не само што су зацртали већ и постигли нови, велики циљ који је допринео напредовању ЕУ, додао је Дончев. Ако вратимо точак историје уназад, слична достигнућа су Шенген и заједничка европска валута.

Домаћин дискусије о будућности Европе био је председник Клуба „Миленијум“ Румен Чолаков. Подсетимо да је главни циљ непрофитног удружења основаног 2016. године повезивање Бугара рођених после 1981. године, који живе и раде у иностранству. Упркос томе што живе у иностранству, а у Бугарску долазе често, али на кратко, чланови клуба имају пуно идеја које би волели да остваре како би Бугарска постала сређенија и развијенија држава. Дебата коју су организовали била је прва у низу сусрета које ће млади људи одржати током ове године. Ова тема је посебно актуелна сад, уочи европских избора чији ће резултати одредити путању којом ће се кретати европски пројекат у наредних пет година. Опасност од радикалних промена и преусмеравања курса ЕУ постаје све реалнија, али нас упркос томе оптимизам у речима Румена Чолакова тера да верујемо да без обзира на резултате у мају, Унија ће опстати: 

Смем да тврдим да је моја генерација „најевропскија“ у историји човечанства уопште. Нама су европске интеграције и привилегије ЕУ највише дале, тако да је једноставно немогуће да не будемо проевропски расположени. Референдум о изласку Велике Британије из ЕУ је доказао да је демографија у Уједињеном Краљевству битно утицала на гласање. Више од две трећине младог становништва Британије залаже се за останак у ЕУ. Слично мишљење деле и остали млади Европљани. Стога сматрамо да треба окренути леђа националистичким и евроскептичким идејама, те продубити европске интеграције.

Ту тезу је подржао и вицепремијер Томислав Дончев према коме основно питање није хоће ли Унија опстати, него шта ћемо ако евроскептичари победе на предстојећим изборима, што значи да Европа аутоматски уђе у застој. Поред тога што су опасни, крајњи национализам и евроскептицизам су правци на које се не може дугорочно рачунати. Без обзира на то што делује привлачно, игра на струнама друштвеног незадовољства може да обезбеди само привремену надмоћ или предност антисистемским актерима.

Посланик ЕП и лидер Партије европских социјалиста Сергеј Станишев је рекао да је за национализам нужан предуслов постојања непријатеља. Да ли ће то бити избеглице, етничке мањине или нешто треће, није нимало битно. Али у једном тренутку националиста почиње да препознаје непријатеља у сваком, а самим тим се претвара у претњу по остале или земљу у којој живи. Из тог разлога, према Станишеву, најбитнија вредност ЕУ је да већ скоро седам деценија земље чланице живе у миру који је извојеван по цену многих људских живота. Што се европских избора тиче, породица европских социјалиста је себи поставила амбициозни задатак да буде део језгра нове левоцентристичке коалиције, која би добила довољно гласова у ЕП како би изабрали њиховог кандидата за председника ЕК – Франса Тимерманса, и сруши хегемонију Европске народне партије која је на челу Комисије.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова