Милена Стефанова је почела да се бави плетењем као ученица, пратећи покрете вештих руку своје баке и маме. Током година је гајила љубав према лепоти и финоћи, стварајући од пређе дивне ташне и плетива, већи део којих продаје пријатељима. Недавно је одлучила да представи своја дела широј публици и неочекивано за њу саму, схватила да се она свиде људима, што ју је стимулисало да настави са радом, да ствара нове моделе, па и нове аксесоаре. Један од њих су рукавице које су постале јако популарне због занимљивих модела и свежих комбинација боја.

„У мојој свести се рађа неки модел, замишљам нешто те онда почињем да плетем, без схема, без рачунања. И док радим добијам нешто сасвим различито. То није добро када су у питању рукавице, јер понекад, када израдим једну, тешко могу да је поновим, тако да понекад испада да су лева и десна сасвим различите – смеје се Милена Стефанова. – Тако да сам почела да бележим у нотесу шта плетем, мада поједине моделе радим толико често да их знам напамет. Већину њих смишљам сама, неке сам видела негде и искористила идеју, али увек додајући и нешто моје.“

Мајсторица признаје да је на почетку често грешила, безброј пута плела и расплетала, све док није добијала оно што је замишљала. Својим непогрешивим смислом за лепоту, она експериментира са различитим петљама и пређама, додаје разноразне елементе, а оно једино што јој недостаје је време.

„За један пар рукавица потребна су ми отприлике два дана. Ако желим да израдим све моделе које имам у свести, сигурно ћу плести годину дана – каже Милена. – Због тога сам одлучила да радим и лети, јер настојим да чим дође следећа зима, обрадујем људе са много нових модела. Свугде носим плетиво са собом – када идем у госте или путујемо аутом, ја сам увек са торбицом са неколико врста пређе и иглама, јер не знам шта ће ми синути у глави.“

Млада жена нема омиљени модел рукавица, а због недостатка слободног времена ради углавном три модела.

„Један је са цвећем, са латицама од сатена, разноразним металним дугмади, перлицама и другим украсом. Нису баш зимске, јер нису веома топле, али сматрам да су прави драгуљ за женске руке. Други модел су рукавице које зовем „крљушт змаја“. То није моја ауторска идеја, али ми се веома свиђа. Занимљив је и, иако се у Бугарској ретко плете, веома популаран у другим земљама. И трећи модел је модел рукавица са концентричним круговима. Идеју сам украла, али сам је онда „препевала“ на мој начин. Оне личе на сунце или чак на мандалу. Свако може да их „прочита“ на свој начин“ – објашњава Милена Стефанова. 

Свакако да је највећа награда за уметника радост и срећа људи када добију дивни плетени поклон, створен са толико уобразиље и позитивном енергијом.

„Волела бих да људи посвећују више пажње и да се опредељују за ручно рађене ствари – позива Милена Стефанова. – Има много лепих сувенира које људи израђују код куће, попут мене. Тржиште је преплављено кинеском робом за коју трошимо паре, док можемо купити нешто што је заиста створено посебно за нас. Сматрам да уметници који израђују јединствене предмете их напајају својом огромном позитивном енергијом коју осећамо када носимо њихове производе.“

А стилске рукавице Милене су заиста диван начин да обојимо сиве зимске дане.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива