Уништење природе и њених ресурса због приватних интереса представља проблем који већ годинама забрињава становништво с обе стране бугарско-српске границе. Заштитници природе и јавни радници две земље забринуто прате шта се дешава са два рудника олова и цинка и бакра у близини српских села Караманица и Мусуљ.

Према подацима чланова удружења „Еко-Био Правда“ и „Глас“ из Босилеграда који су обелодањени на специјалној прес-конференцији у Софији, активности у тим рудницима доводе до загађења тешким металом притока реке Драговиштица која достиже до Бугарске и улива се у реку Струму. Према њима, концентрација штетног отпада у води, тлу и ваздуху на удаљености неколико километара од рудника „Караманица“ десетоструко премашује норму.

И ако код нас још увек нема разлога за бригу, с обзиром да нема података о повећању загађености воде, слика с друге стране границе је посве другачија. Данас се регион непосредно после наше границе са Србијом, који је доскора био преферирано место за одмор и туризам, постепено депопулише. По речима наших сународника из околине Босилеграда разлог за то су како недостатак посла тако и све загађенија животна средина.

Димитар Куманов из удружења „Балканка“ је саопштио да су још 2016. године српске власти доставиле бугарском Министарству животне средине и вода писмо у очекивању неопходногстава Бугарске који би садржао одговор на питање да ли ће она учествовати у Конвенцији о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту. Одговор је, међутим, стигао 5-6 дана после утврђеног рока што спречава Бугарску да учествује у поступку, – рекао је Куманов.

Осим о овом проблему наших сународника у Западним покрајинама (у Источној Србији) на конференцији је било речи и о страховањима житеља  града Ћустендила и људи у његовој околини због недавно издате од стране бугарске владе дозволе канадској компанији за трогодишње истраживање нафте и минералних ресурса у атару Злогош. Председник Грађанског иницијативног одбора у Ћустендилу „За чисту природу“ Антонина Шипарова је изјавила:

На оснивању одбора прошле године гостовали су нам двојица геолога из Ћустендилског краја који су спроводили истраживања још за време социјализма. Према њиховим извештајима, на подручју атара Злогош количина живе у земљишту је толико велика да угрожава читав регион. У тренутку када тамо почну истраживања и бушења, доћи ће до загађена извора воде. Због тога је важно недозволити не само вађење него и истраживање у региону.

Шипарова је додала да је удружење са овим проблемом упознало како општину Ћустендил тако и остале две општине на подручју атара  – Трекљано и Земен. Скупштине општине Трекљано и општине Земен су пре нове године гласале против истраживања у атару Злогош.

Обратили смо се градоначелнику Ћустендила Петру Паунову с молбом да прокоментарише ове две вруће теме које се тичу живота и здравља људи како на подручју Ћустендила тако и с оне стране границе. Он је категорично изјавио да се на дотичним територијама неће дозволити радови на истраживању, јер су из општине своју несагласност изразили Министарству животне средине и вода. О случају је обавештен и премијер, уверио је Паунов. Што се тиче дојава у вези са рудницима у околини Босилеграда, градоначелник је изјавио:

Још када су наши сународници у Босилеграду упутили дојаву, екипе стручњака Одељења за екологију у сарадњи са председницима општина су обавили испитивање квалитета воде река. Одмах су се обратили надлежним органима – Дирекцији за управљање речним басенима и Министарству животне средине и вода. Контрола воде се и сада спроводи и са данашњим даном немамо података о одступању од еколошке норме.

Превод: Албена Џерманова