Прошле године Софијска филхармонија је први пут у својој 90-годишњој историји наступала пред кинеском публиком. Симфоничари су завршили 2018. на сцени дупке пуне концертне дворане у Чунгкингу – једном од четири градова Кине.

Владимир Џамбазов, дугогодишњи хорниста оркестра, композитор, а у овом случају и организатор турнеје, прича о том незаборавном доживљају:

Важно је да је то била изванредно успешна прва турнеја у Кини. Ја сам већ 38 година члан тог угледног оркестра и са њим сам обишао скоро цео свет, чак и државе Далеког Истока. Али сам први пут свирао пред кинеском публиком. Ја, исто као и моје колеге, смо изузетно срећни да после те наше посете бар 10.000 Кинеза зна где се налази Бугарска и каква је бугарска музичка уметност. У склопу 20 дана смо обишли 12 градова – Шангај, Даљанг, Ченгду, Нингбо, Пекинг и др. Били смо и у Чунгкингу, чије шире градско подручје има преко 30 милиона становника. То је за њих мали град, у којем коегзистирају представници 14 етничких група. Димензије су заиста огромне и незамишљиве за нас. Све ти се чини немогућим, док га не видиш властитим очима. Кинези се опредељују за огромне пројекте, а за њихову реализацију граде и одговарајућу инфраструктуру. Наш оркестар, на пример, наступио је у сасвим новим концертним дворанама, чију архитектуру и акустику не могу да упоредим са ниједном у свету. Познато је да је последњих година Кина изузетно отворена за културу. На нашим концертима је било и пуно деце која су дошла са родитељима.

Организација турнеје је била веома сложена, пре свега због дугих и бројних летова. Док смо били тамо скоро сваког дана смо путовали авионима на велике удаљености. У Кину је отпутовала скоро половина састава Филхармоније – 52 музичара. Са нама су наступали и солисти: сопран Марија Цветкова-Маџарова и тенор Дејан Максимовић из Србије. Представили смо дела Штрауса Старијег и Млађег, арије из опера и оперета, Мађарске игре Брамса… репертоар, који је добро познат код нас, али не толико у Кини. Овом смо музиком обележили Божић и Нову годину тамо. И упркос томе да ти празници нису део њихове културе, Кинези се према њима односе са поштовањем, што је и одраз покушаја земље да се отвори према свету. Приметио сам да је кинеска публика изузетно радознала и има смисао за музику. Слушали су са великим интересовањем, често сам видео како људи лупкају ритам руком, а деца понављају гестове својих родитеља.

На концертима у Кини оркестром су дириговали Константин Илијевски и Антони Арморе. У медијима је било пуно информација о наступима Софијске филхармоније. А већ за свог боравка тамо музичари су добили и бројне предлоге за нова гостовања.

Превод: Александра Ливен