Које су методе заштите потрошача од лажних вести и да ли можемо да створимо имунитет против њих у веку информација у којем живимо? Одговор на ова питања покушала је дати дискусија на тему: „Да ли су чињенице од значаја? Дезинформација као инструмент за време избора“, која је одржана у Софији. Новинар Светослав Иванов је ушао у улогу својеврсног домаћина форума на којем су своје тачке гледишта представили стручњак Европске службе за спољне послове и неколико младих предузетника из Шпаније, Велике Британије и Ирске. Млади људи су представили своје елаборате у области борбе против лажних вести и дезинформације. Један од њих, Британац Сам Џеферс, аутор је занимљивог софтвера креираног после референдума о Брегзиту – „Who targets me?“ (Ко ме циља?). Његова идеја је да помогне обустављање намерне рекламе и порука у склопу предизборних кампања. Чим скину тај програм, корисници могу да се детаљно информишу о кандидатима и агитационим порукама и рекламама који они користе да би освојили њихов глас на изборима.Ирац Крег Давер, суоснивач иницијативе за транспарентни референдум, скренуо је пажњу на референдум о абортусима који је одржан у земљи у мају прошле године, када су се Ирци изјаснили за либерализацију закона. Крег је изјавио да, за разлику од постојећег регулаторног оквира који се односи на кампање на радију и телевизији, њихова истраживања сведоче да социјалне мреже не подлежу контроли и „Дивљи су запад кампања“. По њему проблем ствара и чињеница да се питање о њиховом утицају на резултате избора увек поставља пост фактум, када је коцка бачена, а лопта – на страни аналитичара. Занимљиву презентацију своје ауторске игре направила је Шпанка Мараје Аренце. Она је замолила публику да се неко време понаша као „трол на интернету“. Према њој, уколико корисници науче да мисле према шаблонима платних аутора прилога, много лакше ће се сналазити и откривати истинитост објављених вести.

У интервјуу Радио Бугарској, шеф бироа Европског парламента код нас Теодор Стојчев је изјавио да су ефикасне методе борбе против лажних вести део наших навика да се информишемо. У дигиталном веку у којем живимо, много лакше је открити и упоредити различите тачке гледишта о свему што нас занима. То ће свакоме омогућити да пронађе свој пут ка истини. А што се тиче основних извора лажних вести, Стојчев каже:

„Интернет даје шансу свакоме да ствара или шири лажне вести. Због тога покушавамо да говоримо о тим проблемима и да дајемо разноразне примере који ће помоћи корисницима да направе разлику између истине и лажи у медијима и да не буду дистрибутери сличних информација. Свакако да постоје и државе које користе сличне методе. Због тога је важно да повећамо нашу медијску и интернет културу.“

Примера добрих пракси и постигнућа у борби против неистините информације ће бити све више и више, иако још увек није пронађено ефикасно решење тог акутног проблема. Међутим, превенција дезинформације ће и даље зависити једино од наших властитих напора, јер европска и међународна регулатива у овој сфери засада има само краткорочни ефекат.

Превод: Александра Ливен