Донирање крви је једна од дивних и несебичних ствари које можемо урадити за некога, оно може спасити људски живот. Донирање предмета уметности институцијама попут Националне галерије представља допринос овековечавању бугарског духа и његове стваралачке енергије, духовном једињењу уметника и публике различитих доба и националности. Таква размишљања сугерише отворена у Националној галерији – Дворцу изложба под насловом „ДОНАЦИЈЕ 2015-2018”.
Као што каже директор Галерије Јарослава Бубнова, идеја о овој изложби је настала прошле године поводомједне донације Роџера Балена - светски познатог америчког фотографа који ради у Јужној Африци. Показало се да је колекција Националне галерије последње 4 године обогаћена са 360 дела која су донирала 44 физичка и правна лица. Донатори су углавном бугарске и стране институције, компаније и приватни колекционари, сликари и њихови наследници, поштоваоци уметности.
Донирати – то је гест који се данас све ређе сусреће„а донирати јавној институцији – државној галерији, значи донирати скоро свим људима”, рекла је гђа Бубнова.
Један од истакнутих донатора је Румен Манов, историчар, галериста и колекционар. На изложби је приказано дело нашег великог сликара из доба Националног препорода Бугарске Димитра Зографа /1796-1860/ „Богородица живоносни источник” /1849/. Године 2017. господину Манову је додељена награда „Будитељ године”. Ових дана је он направио још једну донацију – Музеју хришћанске уметности поклонио је три древне иконе. Питали смо га шта га мотивише, а он је рекао да одговор не може бити једнозначан и наставио:
„Једноставно, доста смо извозили /одузимали/, хајде да нешто и увеземо /додамо/. Очувајмо део сећања Бугарске... све су то ствари које су везане за бугарски дух, за нашу духовност. Можда понекад током времена човек схвати да појединачна радост није пуна радост, да је много боље поделити радост с људима.”.
У Бугарској је донаторство почело за време владавине кнеза Бориса I - покрститеља бугарског народа /852-889/. Посебан успон је ово племенито дело доживело у доба Националног препорода Бугарске /при крају Османске владавине/. Средствима која су обезбедили ктитори изграђено је и украшено мноштво цркава и манастира. На ово мрачно али и духовно просветљено доба подсећа још једно дело на изложби – „Богородица Кикос и свеци” /1797/.
„Изложба садржи око 50 дела а већи део њих је мало познат или једноставно непознат публици. Она је богата у погледу стила и жанра. Посетиоци могу да виде иконе, сликарска дела, графике, скулптуре, инсталације, објекте. Реч је о делима различитих генерација сликара који остављају трајан траг у свету уметности” – каже кустос изложбе Борјана Влчанова.
У међувремену донације се настављају. На отварању изложбе је саопштено о првој донацији из колекције под именом „Светлин Русев“ који су направили наследници овог нашег истакнутог сликара – његове ћерке Ралица и Милкана Русеви. Реч је о оригиналу гипсане скулптуре „Опет у рат” Ивана Лазарова. Дело се ускоро може видети у салама Националне галерије.
„Рекла бих да је ова изложба „Прича о белој птици” – каже још Борјана Влчанова.
„Јер је донаторство бела птица у нашем уметничком животу која се винула високо на лествици друштвених вредности”. У бугарској митологији бела птица односно бела ласта је симбол наде, доброте. И овде имамо наду, јер све више људи помаже другима да заволе уметност, да се радују њеним животодавним зрацима.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: nationalgallery.bg, БГНЕС и Венета Павлова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..