29. марта Дечја вокална група „Медени звънчета“ („Медени звончићи“) ОШ „Митрополит Аксентије Велешки“ у граду Самокову слави 25 година од свог оснивања. Тим поводом у читалишту „Отац Пајсије“ у граду биће приређен празнични јубиларни концерт. У прославу ће се укључити тренутни и бивши чланови састава међу којима је и народна певачица Величка Чаушева, која припада првој генерацији формације, а придружиће им се и инструменталисти – бивши ђаци музичких одељања школе.
Дечја вокална група „Медени звънчета“ заузима посебно место у мом срцу. Она је симбол љубави према уметности, преко ње сам осетила божанску магију вишегласног певања… Мој додир с фолклором био је преломна тачка у мом животу. Фолклор је постао моја професија… Захвална сам што ми је пружена прилика да будем део те формације, захвална сам за све лепе тренутке које смо заједно имали – изјављују неке већ одрасле певачице јубиларном листу који је одштампан специјално поводом обележавања годишњице групе.
Бројне су и срдачне речи захвалности упућене Данијели Георгијевој – оснивачу и руководиоцу дечје вокалне групе „Медени звънчета“. Она је своје класично музичко образовање стекла у Музичкој школи “Веселин Стојанов“ у Русеу и на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву, деценијама живи у лепом граду у подножју планине Риле. Данијела је добила посао као професор музике у ОШ „Митрополит Аксентије Велешки“ и тамо је основала вокалну групу. Добила је велико признање као стручњак и низ награда међу којима је и одликовање „Од учитеља с љубављу“ које додељује Министарство образовања. Ево шта нам је Данијела Георгијева рекла о свом раду са децом из групе „Медени звънчета“ и о предстојећем празничном концерту.
Од 1991. у нашој школи су отворена уметничка одељења међу којима и музичко. Основала сам групу са којом смо на почетку изводили школске песме, али сам касније решила да се опробамо и на пољу обрађеног фолклора. Деца су била музички писмена, знала су ноте и мој супруг, професионални гајдаш, је направио трогласне песме које су се допале и мени и деци. Негде 1993-1994. године почели смо да се озбиљније бавимо фолклором, да изучавамо специфичне особине песама. Хтела сам да песме буду из Шопског краја. Ја сам из Великог Трнова и шопски звук који сам открила у Самокову ме импресионирао. Помогло ми то што сам скоро 19 година била руководилац Женске певачке групе из села Говедарци, где сам чула типично старинско певање жена, а и често сам морала да са њим певам други глас. Сада када бацим поглед назад, видим да је 90% песама на репертоару Дечје вокалне групе „Медени звънчета“ из села Говедарци, а везане су оне за обичаје, има и много колских песама. Веома ми се допада типично за овај крај двогласно певање са узвикивањем. Ја сам групу назвала „Медени звънчета“ и то име годинама достојно бранимо. На Међународном фолклорном такмичењу „Фолклор без граница“ у Добричу и Албени први пут смо наступили 2011. године. Међународни жири нам је доделио прву награду. Године 2011. имали смо успешан наступ и на Међународном фестивалу „Италијанска магија“ у Риминију (Италија). Последњих 4-5 година на националним такмичењима увек освајамо награде… Задовољна сам нашим радом. Често се дешава да дођу деца од 11-12 година и само након двомесечног рада спремна су за наступ на сцени. Нека од њих раније нису ни слушала народну музику, а сада народне песме певају свим срцем. Сви који дођу на наш концерт ће се у све то уверити – и бивши и тренутни чланови групе су надахнути извођачи, воле фолклор свог родног града, он је део њиховог живота.
Превод: Албена Џерманова
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..