Биста Атанаса Бурова постављена је у згради Европског парламента у Бриселу а простор на првом спрату исте зграде већ носи име овог бугарског финансисте, дипломате и политичара. Десило се то по иницијативи бугарских европских посланика из редова ЕНП.

Финансиста, народни посланик 10. сазива парламента и министар четири владе у најтурболентнијим временима за Бугарску – то је Атанас Буров. Својим угледом, контактима и дипломатичношћу Буров успева да нашу земљу изведе из понизних услова Нејског мировног уговора (1919. г.). Он преговара о плану исплате ратних одштета у укупном износу од 680 милиона златних франака и успева да двоструко смањи главницу. Договара и два изузетно важна кредита за стабилизацију бугарског лева и привреде. Новцем обезбеђује земљиште и смештај избеглицама из Македоније и Западне Тракије које су у периоду 1913-1923 г. потражиле спас код нас. За време Другог светског рата Буров, преко својих веза са амбасадорима Немачке у Софији Хербертом фон Рихтхофеном и Адолфом Бекерлеом, помаже и спасавању бугарских Јевреја. Убеђује их да бугарски народ никада неће прихватити дискриминаторни однос према својим јеврејским сународницима. После 1944. године Народни суд је осудио Бурова на годину дана затвора. По издржавању затворске казне поново је судски гоњен – већ само зато што је Буров а 1950. године му је изречена затворска казна од 20 година због оптужбе за припрему пуча. Преминуо је 1954. године у затвору у Пазарџику.

Чак и ова сажета биографија Атанаса Бурова пружа представу о његовом животу посвећеном добробити и просперитету наше домовине. Међутим, бугарски дипломата има и конкретне идеје везане за европско уједињење:

У својим чланцима још 1939. године Буров предвиђа стварање ЕУ, јер ће европски народи заборавити на своје противречности и ујединиће се на економској бази, наводи европски посланик и члан председништва Европског парламента Андреј Ковачев. Називање по њему једног од простора у згради Европског парламента у Бриселу представља признање томе да је и у Бугарској било државника који су имали демократски, европски начин размишљања и веровали да наша домовина мора да буде члан породице европских демократских народа.

Буров је увек деловао у интересу своје државе и Европе, био је човекољубац, заштитник демократије и противник тоталитаризма, подвукао је председник Европског парламента Антонио Тајани на свечаној церемонији којом је Атанас Буров постао први Бугарин по коме је назван простор у згради кључне европске институције.

Што се тиче поруке коју преко ове иницијативе наша земља упућује ЕУ европски посланик Андреј Ковачев је изјавио да Бугарска, заједно са својим суседима и пријатељима из других европских нација, мора да настави напоре за изградњу заједничког европског дома а Буров је пример личности, која се изузетно добро уклапа у представу о човеку који исповеда велики део европских вредности – слободу, демократију, владавину закона.

Доказ тога су и речи јавног делатника Атанаса Бурова: „Морамо бити Европљани ако осећамо да нам је Европа потребна. Ако ли сматрамо да смо свемоћни, да можемо тако рећи шутнути ту помоћ, да можемо да сами решимо тај проблем, можемо бити шта год желимо – и Азијати и Балканци итд. Међутим, тешко да у Бугарској постоје две особе које гаје илузију да можемо сопственим снагама решити неке проблеме. Било који од наших проблема ће се решити уз сагласност европских држава. Али да бисмо стекли њихову сагласност морамо водити рачуна о психологији тих народа. Пред њиховом савешћу морамо бити у праву - због тога све оно што нас пред њима брука морамо да упорно избегавамо.”