Царина Маринкова је пијанисткиња. Рођена је у Бугарској. А виолинисткиња Ана Антипова је из Украјине. Оне су се упознале пре неколико година и скоро одмах су започеле да свирају заједно. Прво на састанцима са друговима, а касније и као дует са релативно активном концертном делатношћу. Обе су стекле озбиљно музичко образовање у својој домовини, а онда наставиле са студијама у Холандији. Елеонора Карамишева је професор клавира, у чијем је разреду Царина завршила Националну школу уметности „Панајот Пипков“ – чињеница којом се она веома поноси. Формално име дуета усклађује делове презимена две музичарке. Међутим, прави разлог да се определе за тај назив је мало другачији.

Када смо формирале наш дует, дуго смо причале о томе да је за нас сваки наступ на сцени јединствени и непоновљиви догађај, као и да је сваки следећи концерт нешто сасвим ново и различито – прича Царина. – Тада сам пуно читала о будизму и управо сам наишла на реч „антима“, која значи „последњи и коначни препород“. За нас је тренутак на сцени наша „антима“. Нешто касније смо схватиле да Анти (од презимена Антипова) и – Ма (од презимена Маринкова) састављају исту реч. То изгледа помало претенциозно, тако да обично на питање о имену дуета обично одговарам „краћом верзијом“ са именима, али је за нас „Антима“ нешто много више од тога.

Отпутовала сам у Холандију када сам имала 18 година. Постала сам бакалауреус у Гронингену и магистар у Амстердаму. Остала сам тамо и започела да наступам као инструменталиста. А сада већ скоро две године живим у Словенији – то је домовина мог супруга, који је џез музичар. Пре неколико година смо са једним триом били гости Џез фестивала у Банском, где сам упознала Ану. Увек састајем важне људе управо у Бугарској. Са њом смо брзо постале пријатељице и ускоро смо започеле да свирамо заједно. Тада је она управо дипломирала на Конзерваторијуму у Ротердаму, пре тога пак је магистрирала у Кијеву, а сада живи у Амстердаму. Чињеница је да се дует, попут сваког камерног ансамбла, формира годинама, али ја верујем да када су људи истомишљеници, то утиче и на музику. Ми обожавамо необичне ствари. Ја волим експерименте, чак и када је у питању класична музика за коју се сматра да је ограничена канонима. Чињеница да сада живим у Словенији мало смета, али ми стално путујемо – ја у Холандију, она долази у Словенију…

У фебруару дует „Антима“ је представио у Холандији свој први албум, насловљен „Рефлексије у Ц-молу“ (Reflections in c moll). На њему су сонате за виолину и клавир од Бетовена и Грига, као и „Скерцо“ из Сонате Брамса. Сва та дела су у Ц-молу.

На шест концерата младе даме су презентирале и део свог новог програма на којем су и бугарске композиције.

Шалимо се да смо одлучиле да обогатимо поглед Холанђанина на свет – каже даље Царина. – Представиле смо два невероватна дела, репрезентативна за бугарску музику – Рапсодију „Вардар“ Панча Владигерова и „Севдану“ Георгија Златева-Черкина. Публика их је прихватила одушевљено. Увек су нас аплаудирали на ногама, распитивали се о ауторима итд. Вероватно ћемо снимити албум само са бугарском музиком. Тренутно организујемо турнеју у Бугарској, почетком 2020. приређујемо неколико концерата у Немачкој. Надамо се да представимо свој албум и у азијским земљама. Најзанимљивије је то да када сам се доселила у Словенију, број мојих пројеката у Холандији се нагло повећао, тако да сада стално путујем. У Словенији имамо „мешовити пројекат“ са мојим супругом, девером и јетрвом, који пак су врсни плесачи. Наступићемо у престижној дворани „Цанкаревог дома“ у Љубљани. То је музичко-плесна прича о љубавним односима. Припремам и солистички албум. Са Аном пак планирамо наставак првог албума, али „тражимо“ и музичке пројекције у другим уметностима – фотографији, плесу…  Ја волим да се увлачим у пројекте са „укусом“ експеримента.

Превод: Александра Ливен