Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

18. април Међународни дан споменика и споменичких целина

Црно море полако открива своје тајне

Олупине једрењака из Османског периода (18. век) пронађене на дубини од 301 м у јужном делу бугарског приморја.

Бугарска се на истоку граничи с Црним морем, стога не треба да нас чуди то што је наш народ испредао бројне легенде о њему. Према једној од њих, ово море су назвали Црним због великог броја бродолома у њему. Које тајне крије Црно море? Ово питање је себи поставио милијардер Ханс К. Раузинг, оснивач Expedition and Education Foundation. У потрази за одговором је Раузинг покренуо и финансирао Black Sea MAP – један од највећих пројеката археолошких истраживања у свету. Руководилац пројекта је проф. Џон Адамс с Универзитета Саутхемптон. Према првобитним плановима, пројекат је требало да се реализује у Турској, али је због великих бирократских препрека екипа научника одлучила да истраживање спроведе у територијалним водама наше земље. Бугарска је брзо уклонила административне препреке и дала зелено светло за спровођење истраживања која су трајала од 2015. до 2017. године. С бугарске стране су на чело пројекта дошли доц. Људмил Вагалински, тада директор Националног археолошког института при Бугарској академији наука и др Калин Димитров из Центра за подводну археологију у Созополу. У истраживањима су научници користили најсавременију опрему која је постављена на роботизовану платформу на даљинско управљање, која се креће тик изнад самог дна мора. На овај начин се прикупљају подаци о бродоломима и промени нивоа Црног мора након последњег леденог доба.

Археолошки радови испод површине воде у близини реке Ропотамо: ископавање помоћу ејектора; амфора in situ из раног византијског периода; сидро из раног средњег века пронађено у стратиграфском положају; фотограметријско снимање помоћу 5 камера
По речима дра Калина Димитрова, у том периоду је Црноморска обала Бугарске претрпела значајне промене:

Ниво Црног мора има један минимум који је достигао дубину од преко 100 м, у самом јеку леденог доба. Тада је велики део водених ресурса у северној хемисфери заледио. У следећој фази, топљењем леда, ниво мора је порастао, али веза између њега и Босфора није успостављена. Вероватно је био неки период када је Црно море било слатководно, пошто су притоке које су се уливале у море биле веће у односу на испаравања. У ствари, ниво Црног мора је у једном тренутку био виши него онај Медитеранског мора. Касније је, топљењем леда, ниво Светског океана порастао и све се изокренуло. Тако је Црно море постало слановодно, каже Калин Димитров.

А истраживаче је највише импресионирао:

Велики број потонулих дрвених бродова који, практички, покривају добар део историјског периода који проучавамо, а исто тако и то да су изузетно добро очувани, каже др Димитров. Током друге и треће године истражили смо укупно 61 брод из периода када су данашње бугарско приморје насељавали грчки колонисти, до 19. века. Ови бродови су били на дубини од 40-50 м до 2 км у две велике зоне које смо истражили. Једна се налази испред јужног дела бугарског приморја, а друга – на северу нашег приморја, трасом пропалог Јужног тока.

Остаци средњевековног ђеновешког двојарболног трговачког брода (13. век) откривеног на дубини од 1.100 м источно од Варне
На основу пронађених олупина бродова, можемо нешто више сазнати о економском развоју тог подручја – од римске и ране византијске епохе до контаката са земљама западне Европе, први од којих су, судећи по бродоломима, успостављени крајем 13. века. Ево шта је још рекао др. Калин Димитров:

Најстарији бродолом који смо имали прилику да истражимо условно смо назвали „Одисејев брод.“ Реч је о пловилу с почетка 4. века пре Христа, који лежи на дубини од око 1.700 м у северној зони. Вероватно је у питању војни или војно-трговачки брод. Практично је идентичан броду који је приказан на једној веома познатој грчкој вази у црвенофигуралном стилу, која се чува у Британском музеју. На њој је приказан мит о Одисеју који пролази крај сирена.


Паралелно са истраживањима остатака потонулих бродова у отвореном мору, почела су и археолошка ископавања објекта који је пронађен крајем седамдесетих година минулог века, пред ушћем реке Ропотамо. Реч је о насељу из раног бронзаног доба.

Научници се надају да ово није крај истраживања подводних археолошких богатства Црног мора, те да ће бити и других спонзора који ће подржати пројекат Black Sea MAP.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Black Sea MAP/ Центар за подводну археологију – Созопол



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15